ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА
ПОВОЉНА, ЧЕТВОРОГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

недеља, 28. јул 2013.

ПОВРАТНО КОЛО. НЕПРИЛИКЕ...

ПОВРАТНО КОЛО
(У Звижду и Хомољу, у време цветања ружа, око Духова, неке девојке и жене падају у занос, називају их падалицама или русаљама, и дижу их из несвести посебним обредним колом које враћа у живот — „Повратним колом". Понекада ми се чини да сам пао у сличан занос, али не желим да проведем остатак живота као да сам већ умро. Ја сам оболeо од вртоглавице. Неко свира и неко игра нада мном. Ја се будим, али споро, ја желим да учиним нешто што превазилази многе туђе досаде, поразе. Вероватно је то враћање у живот?)
Да, то је оно. О чему ћутим,
што не спомињем понекад ни у четири ока.
Не могу отрпети муљ, у који тону породице,
где празне речи гуше као удав.
Не могу прескочити тај циркус,
ту стихију, све то,
јер ме окружује као јодоформ.
Мајстори (електричар, обућар
или зидар) наплаћују од ока.
Све ствари имају свој век, хабају се и кваре.
Осим рукотворина мајстора-писара.
Што време више одмиче, оне су све новије.
Одзвањају безбројним одјецима који (ме) плашв.

Последњи дани једне Рускиње, некада велике госпоће,
која је на клозетској шољи са гаћама испод колена
умрла као емигрант у тућини,
вампирасти најамници који по свету шире
круг болести, не по налогу њихових фригидних супруга
и ватрених љубавница,
они што гађају прецизно право у мозак
или испод леве сисе,
воће и поврће из башта,
Шиптари на углу улице,
мистер Горбачов, таваришч Горбачов, са црним шеширом
улази у авион и маше. Званична саопштења
имају нечег од површине океана коју режу
леђне секире острвљених ајкула.
Да, то је то. Не идем на параде,
ма где да се одржавају,
радије похађам расуте гробове по свету,
јер крај њих има више тишине и услова
за размишљање.
2.
Све више ће се увећавати број оних
којима ће се дизати коса на глави
кад почну да сазнају стварност која их окружује
и кад до краја осете у чему саучествују.
Неке идеје чекају тридесет година, заглавивши се у запећку, као камен у бубрегу.
Но ја мислим да је камен кренуо. Јер неиздржљиво боли.
3.
Измећу династичких перивоја и подрума,
ја бих изабрао ово друго,
јер тамо има толико тога
да се поплаши нгколико народа.
Треба пустити буву у народ, да видимо како ће се котити.

4.
Тренутак кад курјаци урличу около 
и кад ускоче у обор пун оваца 
не траје дуже од фијука кошаве, 
и прошлост покуља као крв из 
вратова: истина се открива дрхтањем.
5.
Оптужба је подугачка и озбиљна,
сућење само што није отпочело,
усред шуме смрад је испунио судницу,
није га могао растурити ветар.
Оптужени је Твор,
тужилац лисица,
судија медвед,
а судсгсо веће чине
курјаци, јазавци, дивље свиње,
сведоци јежеви и веверице.
У тренутку читања Оптужнице
однекуд се створи црна квочка с пилићима
и наста метеж,
свако се трудио да ухвати по пиле,
тужилац, судија, чланови судског већа
и сведоци. Оптужени Твор искористи урнебес
и шмугну у грмље...

Александар ЛУКИЋ

__ Извор: Летопис МС, Година 164. Децембар 1988. Књ. 442, св. 6, стр. 797-799

* *
НЕПРИЛИКЕ

Посејао сам семе, заливам земљу,
али месецима ништа не ниче, осим корова.

Иако су собе пуне, недостаје нешто.

Није дошло очекивано, дошло је ово. 
Дошао је децембар и нагурао сметове. 
Воњ коњски обојио је букве 
и обале манастирске реке, 
као боја за обрве и бркове. 
Црна квочка и црни пилићи 
квоцају пред манастиром.

Не могу да сагледам слику 
будућности НАКОСТРЕШЕНЕ. 
Све ме боли. Чак и сусрет, као презрели
краставци.

У градовима сам изгубио године и илузије
Обновили су Вавилонску кулу
јер су желели нешто да кажу, учине.

Рекли су своје. 

Рекли су своје.

Прича о овоме би могла почети касно ноћу. 
Очајање не треба пропустити.

Исто, исто, исто, као мост се надвило изнад,
гротескна, закржљала прошлост.
Бежим главом без обзира из места рођења. 
Бежим од сељака, убиће ме. 
Оно што видим, оно чега се сећам 
сабласно је...
     _______ Извор:ТРГ ПЈЕСНИКА 1991. - Посебно изд. Град театар Будва, 1992. - стр.84 - 85