Translate

Follow by Email - Праћење путем е-маил поште

Библиотеке Портала Великих претеча | Сазвежђа З

Популарни портал

Увод у Виртуелни музеј " ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА | Сазвежђа З"

у улози БИЛИЈА ПИТОНА

у улози БИЛИЈА ПИТОНА
Песник Александар Лукић

среда, 27. јануар 2021.

О предстојећем браку држављанина Руске Федерације Г.М. Романова 20. јануара 2021....

ккккс

Апел монархијских и православно-патриотских организација Русије 

О предстојећем браку држављанина Руске Федерације Г.М. Романова 20. јануара 2021. на веб страници такозване „Руске царске куће“ појавиле су се вести о предстојећем браку такозваног „Његовог Царског Височанства Сувереног наследника Царевића и Великог војводе Георгија Михајловича“ са „гђом. . Вицториа Романовна Беттарини ”. У вези са овим предстојећим догађајем, неопходно је разјаснити статус будућих супружника и њихов однос са царском кућом Романов. Припадност царској кући међу члановима породице Романов одређује Институција царске породице Кодекса основних државних закона Руске империје. У складу са чл. 188 Законика, „лице царске породице, које је склопило брачну заједницу са особом која нема одговарајуће достојанство, односно која не припада ниједној владајућој или владајућој кући, не може обавестити ни ово ни потомство, из овог брака са моћном, десницом, која припада члановима царске породице “. Другим речима, припадност Царској кући утврђена је хомогеним пореклом, тј. рођење у браку са представником краљевске династије. Потомци неједнаких (морганатичких) бракова нису могли бити чланови Царске куће. Деда по мајци Георгија Михајловича Романова био је Принц царске крви Владимир Кирилловицх (1917–1992), син великог војводе Кирила Владимировича (1876–1938), унук Александра ИИ и велике војвоткиње Викторије Феодоровне (1876–1936), ћерка војводе Алфреда Саксена -Готског, за шта је ово већ био други брак (развод је поднет са првим супружником, великим војводом од Хесена и Рајне Ернст-Лудвиг). Принц Владимир Кириллович себе је називао „великим војводом“, иако према законима Руске империје на то није имао право. Према законодавству, титула великог кнеза могла је да припада само синовима и унуцима царева (члан 146), док је Владимир Кириллович био праунук Александра ИИ. Међутим, почео је да га назива великим војводом на основу тога што се његов отац 1924. године у изгнанству прогласио царем целе Русије. Ипак, у складу са законодавством Руске империје, последњи велики војвода био је Андреј Владимирович, који је умро 1956. године, а последња велика кнегиња сестра Николаја Другог Олга Александровна, која је умрла 1960. године.  

1946. године принц Владимир Кирилловицх, који се сматрао поглаваром царске куће, признао је својим актом царско достојанство принчева Багратион-Мукхран и право чланова ове породице да се „зову принчеви Грузије и титулирају се Краљевска Височанства “. У исто време, принц Георгије Александрович Багратион-Мукхрански постао је „глава породице“, чија се ћерка Леонида Георгиевна, Владимир Кирилловицх оженио 1948. Дакле, прво је породици признат „царски статус“, а затим и брак био закључен, што се показало као да је „униформисано“. У ствари, чин принца Владимира Кирилловича био је апсолутно произвољан. Клан кнезова Багратион-Мукхранских, иако се у неком тренутку показало да је најстарија грана династије Багратион у генеалошком старосном добу, у Грузији никада није сматран краљевским. Био је то клан владара Мукхранске кнежевине у земљама Картли, клан принчева апанажа. Потомци краљевске династије Грузије (краљевине Картли-Кахетија) у Руском царству носили су титулу Најмирнији кнезови Грузије и управо су они, током хипотетичке обнове грузијског престола, требали да се сматрају њеним директним наследницима (ова породица сада постоји у Џорџији). Клан принчева Багратион-Мукхрански препознат је у кнежевском достојанству Руске империје 1825-1826. Били су поданици руских монарха и по свом статусу се нису разликовали од кнежевских породица потомака Рурика, Гедимина, Кана Кучума, Едигеја и других владара средњег века. У хијерархији наслова клана Багратион заузимали су ниже место од таквих потомака грузијских краљева као што су Серенски принчеви Грузије или Серенски принчеви Багратион-Имерети. Брак са представницима клана принчева Багратион-Мукхрански за чланове Царске куће био је недвосмислено морганатичан, што је потврђено 1911. године венчањем принцезе од крви Империјалке Татјане Константиновне са принцом Константином Александровичем Багратион-Мукхранским. Дакле, брак принца Владимира Кирилловича и Леониде Георгиевне Багратион-Мукхранскаиа, у складу са законима царства, такође је био морганатичан. Ни Леонида Георгиевна ни потомци из овог брака нису имали никаква права да припадају Царској породици. Ипак, Леонида Георгиевна себе је назвала Великом војвоткињом. Апсурдност признавања краљевског статуса за Багратион-Мукхранскис била је и у чињеници да је сам цар целе Русије био цар Грузије. Титула цара Грузије уврштена је у царску титулу руског монарха у другој половини 19. века (сама грузијска краљевства су ликвидирана у првој половини 19. века). Стога, пре признања ............... видети ВИШЕ


 


недеља, 13. јануар 2019.

ОПЕЛО / Александар Лукић




Александар Лукић

ОПЕЛО

 
Поље црвене зреле ражи
љушка поветарац. Блажи бива
предео поља, од страшног крша:
празног кошића ребара претећих мрша -
непокопаних младића заосталих за ратом
историји јуродивог бешчашћа придодатом.
Претећих мрша – синова отетих селима,
са барутом, са црним блатом на оделима
војним. То је истина пријатељи моји о делима
осталим за нама. О неодржаним опелима.

Поље скореле крви. Зло и наопако.
Људи без душе: предавања гадости.
Кад би се глупости одрекао свако
би ли одиста наступио трен радости?


Кадкад бесан пас тетура уз ограду,
беспомоћно идући, напред. Никуд за спас.
Бљује бале врх траве: та, носи их даље јаду.
Без спасења си, чибе! Чибе од нас!


Наш тамни свет није за пример.
Да се зна: кер гања звер кроз шуму.
Пробија лончић шћућурен као цимер
братства вргања. Или: гирице низане на струну.
Претећа мрша. Богами празан кокошињац.
Неко суво шумско стабло, писак на ветру.


Средњи пут кроз села црта салинац
по снежном смету. Као онај блесак сунца у етру.
Светлост, светлости стреми.
Ко хоће да види – нек види очи чисте.
Оканите се духовне онаније, ви неми
сународници. Шта би сте друго, где би сте?

понедељак, 01. октобар 2018.

Pustinje svijeta - Polarne pustinje 2

 Epizoda 11


Malo je poznato da je najveća i najsušnija pustinja na svijetu Antarktika. Arktički predjeli Sibira, Grenlanda, Aljaske i kanadskog sjevera također su pusti i besplodni i za svaki život nepogodni. Polarne pustinje plijene svojom ljepotom, surovošću i različitim krajnostima. Istodobno nas plaše i upozoravaju koliko priroda može biti okrutna, a čovjek nemoćan u borbi protiv nje. Mnogi smatraju da je za globalno zagrijavanje kriv jedino čovjek. Uporno se ponavljaju vijesti o odlomljenim santama leda na Antarktici ili o tome kako Sjeverni pol postaje otok, te da će se jednom potpuno otopiti. Nasuprot tome neki znanstvenici tvrde kako je čovjekova uloga u klimatskim promjenama pretjerana i da se radi o normalnim Zemljinim procesima u kojima su ciklusi isparavanja vode i aktivnost Sunca znatno važniji od ispušnih plinova bilo koje vrste.

Autor glazbe: Matej Meštrović

среда, 26. септембар 2018.

МУРЕЋЕП / Александар ЛУКИЋ


Сунце које залази. Поглед са Гробља у Поточићу - снимак БВРС



 МУРЕЋЕП
                                   За Тину



Негде у Хомољу кад се раздвоје две блиске
душе кажу киши мастило, од бола, драга.
Чуј пиле, то од жалости киши за нама:
пред вече та несвеобухватна туга измиче.
Алеле, леле, пиле, опијено љубављу:
мастиљаве капи по белој хартији пале -
извијене у ластавичији реп. Пиле моје:
на шта се своди љубав: како је црна.

Докле год видиш – шта видиш: драга.
Смрт долази непозвана. Кида жицу
паучине међу грањем мурећепа.
Жицу виолине: разапете тугованке.
Охо, хо, хо, хо! Боли, боли, боли!

Таласа време, бадава.

Учини се дуну ветар па преста:
сагоре јучерашњи дан.

       = извор: из најновијих рукописа српских песника

Црна тамњаника се успузала  уз највиша стабла испод Гробља. Снимак БВРС

Самородна лоза, родило прилично
...