Нови двоброј БРАНИЧЕВО, нове књиге

БРАНИЧЕВОгод. LV април–септембар 2009 број 3-4/2009

Садржај

Милановић и Дамјановић добитници књижевне
награде „Госпођин вир“ 5
Мирољуб Милановић, Похвала веку ужаса 10

Мирољуб Милановић, „У соби и по“
Јосифа Бродског 15
Мирољуб Милановић, Роман о апсурду
апсолутистичке власти 19
Мирољуб Милановић, О односу стварности
књижевног дела
и животне стварности 24
Сава Дамјанов, Читање као егзил 26
Сава Дамјанов, Архиепископ Сава Дамјанов
или Песимизам 32
Сава Дамјанов, Реч на додели књижевне награде
„Госпођин вир“ 36
Мирослав Лукић, Излаз из лавиринта
или Увод у превредновање 37
Бошко Томашевић, Мој писаћи сто у Аушвицу 55
Давор Радуљ, Брда 70
Душан Радивојевић, Пре(мета)чина 79
Зоран Вучић, У шумама 91
Милутин Лујо Данојлић, На штапу 96
Анђелко Ердељанин, Кад новинар
уједе новинара 98
Јовица Стојановић, Лиризован епос
о јужном менталитету 102
Драгољуб Стојадиновић, Слојеви патине
и носталгије 104
Душан Стојковић, Мирис светла
под својим небом 113

*

* *

Нови двоброј часописа Браничево, као и нова издања књига Емерсона и Томашевића моћиће током лета 2009. године да се преузму као непрофитна, бесплатна дигитална издања на интернет адреси Веба Анђео са лампом http://sites.google.com/site/balkanskisindrom

Јован Пејчић ОСНОВ, ОКВИРИ, ПРАГ

Ових дана је у штампи нова књига Јована Пејчића (1951, Бошњаце код Лесковца), критичара, историчара књижевности, есејисте, антологичара, професора Српске књижевности двадесетог века на Философском факултету у Нишу. Аутора десетак књига, седам антологија, и приређивача читавог низа књига српских писаца.
Нова Пејчићева књига има поднаслов Облик и реч критике 3. Ову књигу објављује Едиција БРАНИЧЕВО у Библиотеци AB OVO, као 9.
Књига има 228 стр.; ф.: 13,8 х 21 цм.
Пејчићеву књигу чине 4 круга или целине, плус Додаци: Порекло текстова- Библиографија; О књизи; Облик и реч критке (1); Књижевни свет - критичка свест, Облик и реч критике 2; напомене о писцу и преглед имена.
У првом кругу Пејчић пише о критици и одговорности, о Николи Милошевићу, Радомиру Константиновићу, Исидори Секулић, Драгиши Витошевићу, Владети Јеротићу.
У другом кругу Пејчић пише о Драгану Алексићу, М.Ј. Вишњићу, Д. Димићу (Т. Манојловићу), о поетици афоризама, драми у Нишу, македонској књижевности у београдском часопису Дело.
У трећем кругу о: С. Х. Танчићу, С. Нешићу, И. Лаловићу, Р. Љушићу, К. Лозанићу и Б. Рајчевићу.
У кругу четвртом о: Д. Јевтићу, Т. Нешићу, С. Војновићу, Ж. Малешевићу и другима.
Сам Пејчић о својој књизи вели:
Као што је први текст у Књижевном свету - критичкој свести (2004) био веза с Обликом и речи критике (1994), тако се овде други и трећи рад отварају према хоризонту исте прве књиге, док почетни још једанпут утврђују стари основ.
С мога становишта, оквири - две наредне целине - пружају једно од могућих, могуће критич(арс)ко кретање међу одређеним делима и писцима, темама такође, који су ми у извесном часу, дугом три деценије (с тим што је и у овој прилици реч о прикупљању и бирању), заустављали мисао на њеном путу ка самој себи - као и пре по тачкама на којима је, с мање или више оправдања, трагала за видовима стварања, чином уметности, ставом људскости.
Прагом именујем суочавања друге врсте: сусрете с рукописима и одлуку да за њих затражим јавност. доносим, међутим, само оно што је из препорука наштампано на корицама и клапнама објављених дела - о мојим предлозима и сумњама, који се не виде, све знају аутори и издавачи.
Најстарији текст унет у књигу објавио сам 1976. године - најновији, ѕавршен септембра 2007, досад није штампан...
Итд... Књига је пред самим изласком. Може се поручити од Едиције БРАНИЧЕВО.