Александар Лукић
ГРБ РЕПУБЛИКЕ
Ожиљци од ножа, метка, или,
питање прошлости: не боли.
Улаз – излаз: камо реци? Камо?
Почиње сезона лова: па, лови!
Не слини, пре рока. Од ока:
перон наше аутобуске станице.
Ка она је. Изложена на благајни
лична карта изгубљена. Чека!
Хроми, слепи, малоумни,
већина развратних: проси.
Представом управља виолиниста
сишао са ума: од радости.
Ожиљци! На образу: или?
Векови: уши од гљива мили.
Мисли јавно рекох, па војска
непријатеља отера ме на суд.
Парламент: очерупана шасија
аутомобила. Мимо отпада
врата отвара кошава: туп – туп,
без мотора, судба – а плех пропада.
Не буди глуп. Палачинке пуњене
џемом и орасима после ручка
тамо служе: јефтин десерт – навала,
петодинарка месингана. Јави!
Ожиљци преко стола: уговори а
у дну листа потписи сакривени.
Петодинарка месингана српска,
а орлови грба републике ливени.
= из необјављених рукописа српских песника
