ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА
ПОВОЉНА, ЧЕТВОРОГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

недеља, 19. октобар 2014.

Плач бебе после 38 година

У половини
црнотравских села нема ниједног детета. Зато се с радошћу у том крају
пронела вест да је у планинском селу Млачишту, после 38 година, рођена
беба. Што је још занимљивије, њени родитељи су се тамо доселили пре
годину дана.

Још се Млачиште навикава на звук
бебиног плача. Није га било скоро четири деценије. Мали Александар је
стигао пре два месеца у скромну, стару кућу, али пуну љубави, кажу
његови родитељи.
“Све у свему, сналазимо се.
Ипак, кад је велика љубав и кад имаш велику жељу да живиш ту где јеси,
онда је све лакше”, каже мама Оливера Савић.
Оливеру и њеног супруга Далибора корени не везују за Млачиште, јер су обоје из околине Владичиног Хана.
Далибор је у овом крају сезонски
радник од своје седамнаесте. Знају га сви као вредног и поштеног
човека, па је ваљда зато и понуда Славољуба Радовановића из Ниша да му
уступи родитељску кућу и шест хектара земље, без размишљања прихваћена
уз велику захвалност.
“Посто желимо да се бавимо
пољопривредом, недостаје један трактор којим бисмо могли да обрађујемо
земљу, јер овде без машине не можете, а села су потпуно пуста, овде нема
механизације уопште”, прича Далибор Савић.
И то није све што недостаје.
Александар је чак и без кревеца. У кући нема ни воде ни струје. Упркос
обећањима надлежних у Црној Трави, испречила се, кажу, папирологија, па
сијалица никако да засија.
“Све перемо напољу у хладној води, али за сад је лепо време, а видећемо кад падне снег”, жали се Оливера.
Одлука овог брачног пара,
јединог који се ове године венчао у Црној Трави, да у планини на 1.200
метара надморске висине створи дом, донела је сигурност и олакшање
невеликом броју житеља.
У преко стотину кућа остало је петнаестак углавном старица. Александар је за њих нада.
“Да се обнови нешто, иначе овако
ће остати пусто овако лепо место. Ми стари сви по осамдесет година”,
прича мештанка Верна Миленовић.
Нико од малобројних мештана у
Млачишту не може са прецизношћу да каже када је тачно школа затворена,
али томе има више од 30 година.
Уколико Савићи опстану у својим намерама, можда ће, за седам година, поново бити отворена.
РТС






Млачиште, плач бебе после 38 година

среда, 15. октобар 2014.

Перфидан план за ругање другој земљи...

Против Србије је лако играти на карту њене лоше репутације. Пљунете Србина, он вас шутне и заврши на некој оптуженичкој клупи због прекомерне употребе силе, са багажом у којем је неизбежни Слободан Милошевић, баук велике Србије и још штошта...
Самим тим што у пропозицијама Европске фудбалске уније (Уефа) не постоји поглавље под које би могло да се подведе оно што је Олси Рама, брат албанског премијера, урадио прексиноћ на стадиону Партизана, јасно је да је реч о јединственој појави.
Уефа годинама маршира са транспарентом „Стоп расизму”, трошећи милионе евра на јалове кампање, али је затечена кад треба да реагује кад једна политичка провокација гурне у блато њену највећу светињу, а то је – утакмица.
Од Уефе се сада очекује да задовољи правду, а она је најодговорнија што је до овога дошло. Јер познато је да је диригованим жребом спречила да се сретну неке земље са „запаљивим наслеђем”. Како је онда проценила да Србија може да игра са Албанијом без последица?
Дакле, канцеларија из Ниона сноси велику одговорност за све што се збило у Хумској, па и за то што смо најбруталније понижени у својој земљи. Имамо пуно право и да захтевамо да нам се објасни ко је и зашто позвао на меч примитивца који се дрзнуо да на месту с којег пуца видик на Храм Светог Саве вине у небо заставу „велике Албаније”.
Знало се и пре утакмице да ће она бити више од фудбала, али вероватно нико живи није могао да претпостави да ће се једна држава, па макар то била Албанија, дрзнути да направи тако перфидан план за ругање другој земљи у којој је – како сама истиче – њена делегација имала топао дочек.
Да је то урадио неки хулиган, све би донекле и могло да се разуме, али делује просто шокантно да је ова невиђена провокација била државно масло.
Свакако, није конкретно Влада Албаније аминовала овај безобразлук, али тешко је поверовати да премијер Еди Рама није био упознат са намерама рођеног брата.
Албанци су, нема сумње, играли на карту лошег српског имиџа. Али, било би трагично уколико Уефа не узме у обзир колико је застава „велике Албаније” повредила сваког грађанина Србије. Било би то, отприлике, као када би под сводовима неког стадиона у Њујорку летела застава са ликом Осаме бин Ладена.....
        = извор: Политика,видети више:  Политичка провокација / Александар Милетић