Каталог "Едиције БРАНИЧЕВО" за 2012. годину

Ових дана је одштампан Каталог "Едиције БРАНИЧЕВО".
Доносимо прву страницу, са новим насловима.

ЗАШТО НЕ ОПЕТ?Књижевна награда Госпођин вир

ЕДИЦИЈА БРАНИЧЕВО – Центар за културу, Пожаревац

ЗАШТО НЕ ОПЕТ?

Књижевна награда Госпођин вир није додељена прошле године. Да ли заиста није било књига вредних ове награде, упркос чињеници да се у Србији објави мноштво тзв. нових наслова?

Постоје награде које служе да награђено ојаде и награде дате да награђеног огаде, награде додељене зато да заваде и оне примљене из чисте досаде, чули смо крајем прошле године од једног песника који се одрекао књижевног одличја.

“Не смемо заборавити, пише Калезић, да награде додељује групица људи, а човек не мора донети праведну одлуку. Може, наравно, а не мора...Има ту сијасет ванкњижевних чинилаца  о којима се, готово по правилу, ћути. А ни сви кандидати, разуме се, нису једнако спретни, нити упућени у технологију награђивања, у њену пајташко-мафијашку позадину...Остаје нам да и даље верујемо да је боље награду заслужити а не добити је, но обрнуто.“

„Крајње неукусно, награде се деле  углавном међусобно, врте се у круг исти чланови жирија и ти исти добитници, хвалећи се међусобно крајње неукусно и некултурно, служећи се притом најбеднијим софистицираним апологетским методама, размењујући међусобно награде, које проглашавају, врло безобразно за престижне и националне. Успешни су једино у замешатељству, мешетарењу, „ваћарењу“ неупућених спонзора, организатора“. (Власта Младеновић, Бдење, 2007)

„Кланови и кухиње су константа... књижевне сцене. Склапају се савези, „мале Антанте“ фаворизују сопствене пулене, промовишу моделе који за неко време представљају литерарни канон. Смењују се генерације, увећавају листе објављених дела на клапнама едиција. Јер, увек су исти почеци, тројке из шума  прерасту у одреде, комесари арбитрирају, чувају леђа један другоме. Развијају се стратегије, технике незамерања горњи и доњи притисак, у баруштинама ветар само за кратко помери острва жабокречине...Нико нема шта да пита, јер мало ко шта зна“ (Драган Великић: „Кланови и кухиње“ - Политика, 15. 04. 2005).

Књижевне награде, имају смисла ако су израз великог опирања рушилачкој моћи времена – како би рекао Берђајев.

А каква је српска култура, и у оквиру ње, српска књижевност?

Социјалистичка, постсоцијалистичка. Шта то значи? И какве су књижевне награде, код нас? Дат је доказ, дати су примери сасвим прикладни -  преузети из штампе и написа трезвенијих чланкописаца, на самом почетку овог саопштења.

Овде чезну за једним књижевним самодршцем, и угледним тзв. нагрдама (није штампарска грешка!), а у ствари: „Ако постоји нешто што може да задовољи голо и незајажљиво уметниково ЈА (Иво Андрић), онда су то награде. Што су признања већа и угледнија, полемике и свађе које их прате су спектакуларније.“ ..Јагма живих писаца за Наградама  са именима мртвих писаца поприма све више размере које не служе на част ни награђенима, а ни онима који нису.. ...“ (Мир. Тодоровић)

Књижевне награде у нас, без изузетка, додељиване колико до јуче доведене су у питање, јер су биле тетовиране временом и препознатљивом идеологијом социјализма који није донео ни свету ни нама «нови тип културе». Социјалисти су хтели «човеку вољу и свест да усмере искључиво на материјалну, економску страну живота», правећи се, како лепо запажа Берђајев, «да нису против културе, да желе нову културу».

Оснивачи књижевне награде Госпођин вир, хоће да афирмишу и откривају дела настала на отрпавању затрпаних аристократских извора културе... Ако има таквих дела, онда и да их награђује. Ако их нема, зашто би награђивала дела-сурогате?

Ето једноставног одговора зашто књижевна награда  није додељена ни ове године, други пут заредом. 

Пожаревац, 20. марта 2012.

Браничево број 1-4/2012 јануар-јун 2012.. Свођење биланса српске поезије 20. века.

БРАНИЧЕВО

Часопис за књижевност и културу

Покренут 1955. године

Година LVIII, број 1-4/2012 јануар-јун 2012.

У штампи је најновији број Браничева, обиман (456 стр.) и садржајан,посвећен свођењу биланса српске поезије 20. века, који покушава да одговори на нека од горућих питања:

Каква је српска поезија XX века?

Какви су песници?

Има ли међу њима светаца?

Величина?

Колико је међу њима било религиозних, мистичара?Верујућих?

Да ли оно што важи за човечанство – да је у њему премало песника – не важи за Србију?

Да ли је у српској књижевности XX века било генијалних песника и да ли су сви они нашли места у антологијама?

Шта се уопште може рећи о свим антологијама српске поезије XX века?

Какав је однос критике према песницима?И какав је резултат? Колико је „песника“ уопште залутало у литературу?...

Корице Браничева  број 1-4/2012 јануар-јун 2012.   

Садржај

Александар Лукић, Поезија XX века – Свођење биланса 5

I ДОЗИВАЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Дозивање литературе 11

Раде Драинац, Бацање пепела у очи необавештеном свету 14

Бранко Лазаревић, Социјално у уметности 18

Станислав Винавер, Одбрана песништва 21

Исидора Секулић, Само врло малобројнима је дато… 31

Предраг Пузић, Слово Марка Ристића 34

Слово Елија Финција и другова 40

„Суд части“ 43

Милован Данојлић, Како је Добрислав

протрчао кроз Југославију 45

Владета Р. Кошутић, Одакле је долетео „Кондор“ 50

Мирослав Лукић, Језички редактор: Андреј Јануарјевич

Вишински. Уредник библиотеке

Стварност књижевности 53

Текућа литература. Необична лаж 70

Г(ојхлин) Ј(униор), Прва књига о превредновању

у српској књижевности 75

Владета Јеротић, Макс Еренрајх 79

II СРПСКА ПОЕЗИЈА XX ВЕКА – СВОЂЕЊЕ БИЛАНСА

Маринко Арсић Ивков, Чари српске поезије 83

Раде Војводић, Пут ка себи 88

Радомир Батуран, Поезија XX века – свођење биланса 121

Владимир Јагличић, Дуже века 133

Душан Стојковић, Ни по баби ни по стринама 154

Зоран М. Мандић, У несебичном музеју

српске поезије XX века 184

Срето Батрановић, Поезија XX века у антологијама

српске поезије 187

Радивој Шајтинац, Лукићу, Лукићу, упорни преводиоцу… 198

Гратис збиље након 199

Крај отпора 200

Цвркут, ропац 200

Крик анонимне већине 201

Добривоје Станојевић, Поезија XX века – свођење

или кварење рачуна 202

Мирољуб Милановић, Свет идеја у поемама

Александра Лукића 215

Белатукадруз, О српској лепоти 227

III СЕБИЧНИ МУЗЕЈ

Белатукадруз, Себични музеј 333

_______

    Пожурите да на време поручите свој примерак, овог броја који је прешао рубикон официјелне књижевности и критике, и жабокречине многих књижевних часописа у Србији!

Стаистика: ЧИТАОЦИ Едиције БРАНИЧЕВО

(Четвртак, 20. октобар 2011)

Шта каже кантар?

Укупно прикаѕа страница = 2.411  (20. 10. 2011, око 14 ч.)

4 приказа јуче (19. 10. 2011)

Извори саобраћаја

Посредни

13.10.2011. 14.00 – 20.10.2011. 13.00

http://sazvezdjez.blogspot.com/    3

http://www.czkpo.rs/edicija.html   2

http://belatukadruz.wordpress.com/ 1

http://sites.google.com/site/orkestarsuz/prevrednovane-greske/b-l-belatukadruz 1

 и др.

Приказа странице прошлог месеца: 160

Прикази странице по земљама:

Србија    1684

Сједињене Америчке Државе  134

Русија    70

Холандија   64

Украјина      48

Босна и Херцеговина  43

Нигерија     43

Немачка     39

Француска   28

          

БРАНИЧЕВО 5-6/2011

Нови број Браничева тренутно је у штампи. Посвећен је у целини парадоксу књижевне лустрације.

Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/novidvobrojbraniceva5-62011

О НАШОЈ САВРЕМЕНОЈ ПОЕЗИЈИ / Момчило Настасијевић

Из најновијег двоброја часописа БРАНИЧЕВО, бр. 3-4-2011

Путни ковчег М.П. Аласа

Пе­ва­ти кад се, авај, и оно су­шта­стве­но у на­ма што је рас­пе­ва­на ти­ши­на, што је по се­би пој, кад се оно раз­де­ша­ва у сум­њи­ча­ву на­пу­клост, у ци­ку за­луд­ног са­мо­ра­зје­да­ња, или у тру­бље­ње све­мо­ћи (а че­сто не­ма се ни то­ли­ко мо­ћи бар да се оста­не у се­би, ка­мо ли изи­ђе из се­бе); кад се и оно ма­ло, што би оста­вље­но са­мо се­би мо­жда и за­пе­ва­ло, улу­до ис­тро­ши на есте­ти­зо­ва­ње пред са­мим со­бом из­глу­мље­ног бла­жен­ства или па­ће­ни­штва, или на уисти­ње­ње не­че­га што је су­штин­ска лаж; кад се смр­то­но­сном игром на ко­ноп­цу па­ра­док­са, у ства­ри, че­сто и од са­мог се­бе, при­кри­ва вр­ло не­жна не­га за­во­ји­тог спу­жи­ћа сво­га ја, или оча­ја­ње пред бес­пу­ћем лич­не про­ма­ше­но­сти;

Браничево 3-4/2011. у штампи

КЊИЖЕВНА КРИТИКА ИЛИ ПРОВЕТРАВАЊЕ КРИТИЧАРСКИХ ЛОЖА

тематски двоброј

Садржај

I

Ф. В. Ј. Шенлинг, Из Увода у „Филозофију уметности“   9

Златко Красни, Проветравање критичарских ложа 12

Мирослав Лукић, Песник – критичар   16

Слободан Бранковић, Оштрица која недостаје   24

II Одабране странице из опуса песника-критичара

 из светске књижевности

Шарл Бодлер, I Предговор   29

 II Предговор Цвећу   29

 Белешке   30

 III Нацрт Предговора Цвећу зла   32

Ф. М. Достојевски, Њекрасовљева смрт   34

Пол Варели, Осећајност   37

Езра Паунд, Џемс Џојс и Пекише   46

 Гвидове везе   52

Воланс Стивенс, Сабране песме 1921–1931   56

Осип Мандељштам, Испад   58

 Белешке о поезији   61

III Одабране странице из опуса песника-критичара

 из српске књижевности

Бранко Лазаревић, Слободна и незаинтересована критика   67

 Критика (допуна)   70

Момчило Настасијевић, Белешке за стварну реч   72

 Белешке за стварну мисао   74

 Белешке о неопходности израза   77

 О нашој савременој поезији   79

Марко Ристић, Запис из 1938.   81

Станислав Винавер, Ми­ли­сав ка­ме­но­ре­зац из ужич­ке

 чар­шије и Ми­ја Па­вло­вић

 из ко­смич­ке чар­ши­је   88

 Јапански дрворез   90

Миодраг Павловић, Нова кретања   91

 Могу ли се поредити песничке

 традиције разних језика   102

Васко Попа, Поноћно сунце   105

Небојша Васовић, Епско и лирско начело   107

Љубомир Симовић, Прибелешке на маргинама

 идеолошке поезије   113

Мирољуб Милановић, Исток, исток   116

Мирослав Лукић, Излаз из лавиринта или Увод

 у превредновање   118

Александар Лукић, Амблем тајног писма света   125

IV Одабране странице официјелне књижевне критике

 из српске књижевности

Љубомир Недић, О књижевној критици   131

Јован Скерлић, Политичка књижевност   139

 Николај Велимировић – Религија

 Његошева   141

 Лажни модернизам у српској

 књижевности – Dis: Утопљене душе   148

Исидора Секулић, Исток у приповеткама Иве Андрића   162

Ђорђе Јовановић, Књижевност и нови реализам   171

Петар Џаџић, Ве­ли­бор Гли­го­рић или

 „иден­ти­фи­ка­ци­ја са агре­со­ром“   177

Борислав Михајловић, Уместо Предговора   200

Зоран Мишић, Предговор   203

Светлана Велмар-Јанковић, Добрица Ћосић   212

Богдан А. Поповић, Начела   218

Ђорђије Вуковић, Покрет и страх   222

Душан Радовић, Предговор   228

Александар Јовановић, Крв ипак није вода   234

(Напомена ) Александар Лукић, Темат  241

Нови број Браничева, као поклон, може се бесплатно преузети од вечерас

Први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011

Најновији број БРАНИЧЕВА одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића ДОРУЧАК У НОСТАЛГИЧНОМ ПЕЈСАЖУ (1972), али између корица овог броја ничег - носталгичног, напротив!

Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. 

Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у  српској култури, и књижевности пре свега.

Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева

је требало штампати у 30. ооо примерака, да се зна! Али високи тиражи у овој сиромашној и тужној земљи на Балкану резервисани су за тзв. листове, часописе, и 

писце блиске власти и центрима моћи.

Част реалне, стваралачке и непоштедне књижевне критике у овом броју бране - како би то рекао један од сарадника у овом броју песник Мандић - чланови тзв. белог књижевног тима: покојни Лазаревић, Бошко Томашевић, Душко Стојковић, Мирољуб Милановић и Мирослав Лукић (познатији као Белатукадруз).

...Дигитална верзија овог најновијег двоброја,  може да се преузме од вечерас на Веб сајту Аламанаха за живу традицију, и тако ће овај интересантан број прећи  границе београдског атара, Србије, Балкана, Европе, Америке, Африке и Азије, Аустралије....

       Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/prvidvobrojbraniceva1-22011

Награда "Госпођин вир" за 2010. годину НИЈЕ ДОДЕЉЕНА

Једна књижевна награда мери колико чланови који је додељују виде и тиме су мерени. Дух може да лети од глупости до глупости као птица од гране до гране, како би рекао Валери, али једна књижевна награда увек  има циљ, који се шири попут концентричних кругова, из једног средишта у бескрај, у нове подстицаје.

Статуа, симбол ове награде.
Неће бити додељена за 2010.

Брод званичне књижевности, у нас, такозване бирократске, налик је на брод пун весељака Хијеронимуса Боша. На том броду  има  безброј подстицаја за актере, официјелне илити бирократске књижевности – мноштво књижевних награда, наметачких, уз таламбасе најтиражнијих дневника земље Србије, које се, гле чуда, забораве другог дана након доделе. Тим наградама, тј. оним најизвиканијим, које су одавно доведене у питање, производе се «великани» који се признају само овде. Производи их круг критичара без мане и страха, по неком секташком диктату, како и приличи том броду веселника који се бори са стихијом већ више од једног века.

Насупрот том броду званичне књижевности постоји и један чун незваничне књижевности, мањинске, бездане, коју  овде заступа једна једина књижевна награда «Госпођин вир», која се додељује ауторима који умеју да оживе наше дубине, да сиђу у «мистичне вирове и да по цену напора целог бића дају дело које има и сву драж новине, па и оно смешно трзање збиља живих нерава, збиља сапетих спрегова.»

Минуле године, 2010, по свему судећи, наши песници, романописци, књижевни мислиоци, већина – укрцала се на већ спомињани брод веселника. Шта то значи заиста? Кад песници, писци, романописци, есејисти, могу да пишу све, зашто да пишу којешта?  Награда «Госпођин вир» заснована је, заиста, зато да би се оно што је у српској поезији, прози и есејистици било лепо и примамљиво, заменило и истиснуло само нечим лепшим и тако даље све лепшим од лепшега до у вечност!

Таквих наслова, на жалост, у протеклој години није било, те ова награда не може бити додељена за 2010. годину!

Присуствујемо већ подуже својеврсном митарењу чудовишта. Немилосрдном походу  бирократских наметача  крпених лутака и књижевноуметничких сурогата. Уметници за које је писање прва и права награда, неколицина, на оном чуну, који сваког тренутка може да усиса некаква матица и вир без дна, толико су потиснути на маргину и у слепе кутове нашег јавног и друштвеног живота, да то постаје невероватно, сулудо, неразумно и опасно. Овде се не чује глас уметности будућности, од буре, рике и стихије, наметачког халакања тзв. «великих жирија критике» које је изабрао онај коме име не вреди спомињати. Из тог општег глувила и аутизма савремене званичне књижевности, нисмо видели минуле године ни једно дело, које би се, макар криком огласило.

Први двоброј БРАНИЧЕВА за 2011. годину

На корицама "Браничева" бр. 1-2/ 2011.
уље на дрвету Микана Аничића, из 1972,
Доручак у носталгичном пејсажу, слика у власништву Белатукадруза

Први  тематски двоброј    БРАНИЧЕВА

за 2011. години у целини је посвећен  превредновању.   Часопис се тренутно штампа.

Саветујемо да на време обезбедите примерак за себе, јер ће овај број због своје актуелности  бити разграбљен.

САДРЖАЈ

Позив на сарадњу                                                                5

М. Л. Белатукадруз,  Питања, чуђења, нервозе,

                                  (пре)вредновања                                7

Бранко Лазаревић,   Моје нервозе                                      11

                                Нови месец                                         14

                                О последњим стварима                    32

                                Литија историје                               38

                                Из необјављеног дневника                65

Славица Гароња-Радованац,  Тајна професора

                                               Младеновића                       76

Мирослав Лукић, Грађа која се први пут објављује.

                                О домаћем пауку.                             127

М. Л. Белатукадруз, Грађа за превредновање:

                                    сведочанства, опомене               143

Душан Стојковић, Питања (чуђењем изазвана)

                                 за (пре)вредновање наше

                                 књижевности                                  146

Бошко Томашевић, Затучена књижевност                     163

Мирољуб Милановић, „Заробљени ум“

                                          Чеслава Милоша                    174

Зоран М. Мандић, Ханибалов шатор                               187

Ружица Јовановић, Ароганција празних погледа             194

М. Л. Белатукадруз, Скривени прави наслов                      196

Kњижара Александар Белић

Где сигурно можете наћи часописе и друга најсвежија издања пожаревачке Едиције БРАНИЧЕВО?

То је у центру Београда, тј. код Коларчевог универзитета 

Књижара Александар Белић

Адреса: Студентски трг 5

Телефон: 011/ 263 8835

  

ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ

(темат првог двоброја Браничева за  2011)

Поштовани пријатељу,

Браничево настоји да очува концепт актуелних темата, који је већ негован у претходним бројевима нашег часописа, а то значи да наставља да подстиче  преиспитивање  књижевне прошлости у нас. Инсистирајући на томе, из више разлога, а посебно у неколико последњих темата, Браничево поставља питања, тражи одговоре, изражава чуђење и упорно и стрпљиво нуди простор за оглашавање свим оним ствараоцима и истраживачима које мучи заборав и игноранција горућих проблема савремене српске књижевности, да се огласе и проговоре о последњим стварима (Бранко Лазаревић). 

Браничево, и овом приликом позива, најшири могући круг* писаца, критичара, професора, да узму учешћа као сарадници у првом двоброју Браничева за 2011. годину, и проговоре о извесним побројаним проблемима српске књижевности, о наизглед неизразивим стањима, која су  затрпана планинама књига, брдом заборава, усред патње и тескобе и тако близу тајни наше књижевности....

Предложена тема за разговор (првог двоброја Браничева за  2011 ; од стране Господина Белатукадруза -Мирослава Лукића ) - гласи: ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ . Верујемо да на ову тему  има толико тога да се каже и напише, из Вашег угла, дакако.

Очекујемо Ваш прилог до два штампарска табака, најкасније  до 20.01.2011. године . Адреса часописа је: ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ПОЖАРЕВАЦ (за часопис Браничево) Ул. Јована Шербановића бр. 1, 12000 Пожаревац. Електронска адреса: ebranicevo@nadlanu.com

Главни и одговорни уредник БРАНИЧЕВА

Александар Лукић

ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ 
видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2010/10/14/%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-2011/

О БОГУ, О МУЗИЦИ, О ЉУБАВИ / Сиоран - у издању Браничева

Корице најновије Сиоранове књиге

Управо се појавио превод  Сиоранове књиге на српски.

Стр. 12