Каталог "Едиције БРАНИЧЕВО" за 2012. годину

Ових дана је одштампан Каталог "Едиције БРАНИЧЕВО".
Доносимо прву страницу, са новим насловима.

ЗАШТО НЕ ОПЕТ?Књижевна награда Госпођин вир

ЕДИЦИЈА БРАНИЧЕВО – Центар за културу, Пожаревац

ЗАШТО НЕ ОПЕТ?

Књижевна награда Госпођин вир није додељена прошле године. Да ли заиста није било књига вредних ове награде, упркос чињеници да се у Србији објави мноштво тзв. нових наслова?

Постоје награде које служе да награђено ојаде и награде дате да награђеног огаде, награде додељене зато да заваде и оне примљене из чисте досаде, чули смо крајем прошле године од једног песника који се одрекао књижевног одличја.

“Не смемо заборавити, пише Калезић, да награде додељује групица људи, а човек не мора донети праведну одлуку. Може, наравно, а не мора...Има ту сијасет ванкњижевних чинилаца  о којима се, готово по правилу, ћути. А ни сви кандидати, разуме се, нису једнако спретни, нити упућени у технологију награђивања, у њену пајташко-мафијашку позадину...Остаје нам да и даље верујемо да је боље награду заслужити а не добити је, но обрнуто.“

„Крајње неукусно, награде се деле  углавном међусобно, врте се у круг исти чланови жирија и ти исти добитници, хвалећи се међусобно крајње неукусно и некултурно, служећи се притом најбеднијим софистицираним апологетским методама, размењујући међусобно награде, које проглашавају, врло безобразно за престижне и националне. Успешни су једино у замешатељству, мешетарењу, „ваћарењу“ неупућених спонзора, организатора“. (Власта Младеновић, Бдење, 2007)

„Кланови и кухиње су константа... књижевне сцене. Склапају се савези, „мале Антанте“ фаворизују сопствене пулене, промовишу моделе који за неко време представљају литерарни канон. Смењују се генерације, увећавају листе објављених дела на клапнама едиција. Јер, увек су исти почеци, тројке из шума  прерасту у одреде, комесари арбитрирају, чувају леђа један другоме. Развијају се стратегије, технике незамерања горњи и доњи притисак, у баруштинама ветар само за кратко помери острва жабокречине...Нико нема шта да пита, јер мало ко шта зна“ (Драган Великић: „Кланови и кухиње“ - Политика, 15. 04. 2005).

Књижевне награде, имају смисла ако су израз великог опирања рушилачкој моћи времена – како би рекао Берђајев.

А каква је српска култура, и у оквиру ње, српска књижевност?

Социјалистичка, постсоцијалистичка. Шта то значи? И какве су књижевне награде, код нас? Дат је доказ, дати су примери сасвим прикладни -  преузети из штампе и написа трезвенијих чланкописаца, на самом почетку овог саопштења.

Овде чезну за једним књижевним самодршцем, и угледним тзв. нагрдама (није штампарска грешка!), а у ствари: „Ако постоји нешто што може да задовољи голо и незајажљиво уметниково ЈА (Иво Андрић), онда су то награде. Што су признања већа и угледнија, полемике и свађе које их прате су спектакуларније.“ ..Јагма живих писаца за Наградама  са именима мртвих писаца поприма све више размере које не служе на част ни награђенима, а ни онима који нису.. ...“ (Мир. Тодоровић)

Књижевне награде у нас, без изузетка, додељиване колико до јуче доведене су у питање, јер су биле тетовиране временом и препознатљивом идеологијом социјализма који није донео ни свету ни нама «нови тип културе». Социјалисти су хтели «човеку вољу и свест да усмере искључиво на материјалну, економску страну живота», правећи се, како лепо запажа Берђајев, «да нису против културе, да желе нову културу».

Оснивачи књижевне награде Госпођин вир, хоће да афирмишу и откривају дела настала на отрпавању затрпаних аристократских извора културе... Ако има таквих дела, онда и да их награђује. Ако их нема, зашто би награђивала дела-сурогате?

Ето једноставног одговора зашто књижевна награда  није додељена ни ове године, други пут заредом. 

Пожаревац, 20. марта 2012.

Браничево број 1-4/2012 јануар-јун 2012.. Свођење биланса српске поезије 20. века.

БРАНИЧЕВО

Часопис за књижевност и културу

Покренут 1955. године

Година LVIII, број 1-4/2012 јануар-јун 2012.

У штампи је најновији број Браничева, обиман (456 стр.) и садржајан,посвећен свођењу биланса српске поезије 20. века, који покушава да одговори на нека од горућих питања:

Каква је српска поезија XX века?

Какви су песници?

Има ли међу њима светаца?

Величина?

Колико је међу њима било религиозних, мистичара?Верујућих?

Да ли оно што важи за човечанство – да је у њему премало песника – не важи за Србију?

Да ли је у српској књижевности XX века било генијалних песника и да ли су сви они нашли места у антологијама?

Шта се уопште може рећи о свим антологијама српске поезије XX века?

Какав је однос критике према песницима?И какав је резултат? Колико је „песника“ уопште залутало у литературу?...

Корице Браничева  број 1-4/2012 јануар-јун 2012.   

Садржај

Александар Лукић, Поезија XX века – Свођење биланса 5

I ДОЗИВАЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Дозивање литературе 11

Раде Драинац, Бацање пепела у очи необавештеном свету 14

Бранко Лазаревић, Социјално у уметности 18

Станислав Винавер, Одбрана песништва 21

Исидора Секулић, Само врло малобројнима је дато… 31

Предраг Пузић, Слово Марка Ристића 34

Слово Елија Финција и другова 40

„Суд части“ 43

Милован Данојлић, Како је Добрислав

протрчао кроз Југославију 45

Владета Р. Кошутић, Одакле је долетео „Кондор“ 50

Мирослав Лукић, Језички редактор: Андреј Јануарјевич

Вишински. Уредник библиотеке

Стварност књижевности 53

Текућа литература. Необична лаж 70

Г(ојхлин) Ј(униор), Прва књига о превредновању

у српској књижевности 75

Владета Јеротић, Макс Еренрајх 79

II СРПСКА ПОЕЗИЈА XX ВЕКА – СВОЂЕЊЕ БИЛАНСА

Маринко Арсић Ивков, Чари српске поезије 83

Раде Војводић, Пут ка себи 88

Радомир Батуран, Поезија XX века – свођење биланса 121

Владимир Јагличић, Дуже века 133

Душан Стојковић, Ни по баби ни по стринама 154

Зоран М. Мандић, У несебичном музеју

српске поезије XX века 184

Срето Батрановић, Поезија XX века у антологијама

српске поезије 187

Радивој Шајтинац, Лукићу, Лукићу, упорни преводиоцу… 198

Гратис збиље након 199

Крај отпора 200

Цвркут, ропац 200

Крик анонимне већине 201

Добривоје Станојевић, Поезија XX века – свођење

или кварење рачуна 202

Мирољуб Милановић, Свет идеја у поемама

Александра Лукића 215

Белатукадруз, О српској лепоти 227

III СЕБИЧНИ МУЗЕЈ

Белатукадруз, Себични музеј 333

_______

    Пожурите да на време поручите свој примерак, овог броја који је прешао рубикон официјелне књижевности и критике, и жабокречине многих књижевних часописа у Србији!