НОВЕ ПЕСМЕ
ДО ГАЂЕЊА
Господ не заповеда, знајте -
Српска безмерна понижења.
Јер, истина којој служимо
Открива срамоту наших дела.
Сто година се нисмо видели -
А били смо толико близу
Једни до других – тик.
Кобајаги невине киле.
Вргови убрани са уврата баште
Осуђени да обешени чаме у тами
напуштеног тавана сеоске штале.
Улево – удесно: а болест одмакла.
Крвна освета тзв. демократије
Мамац је идеалних огледала -
Махала дубоке државе, пружа пипке:
шкљоца клештима незасит црвен рак.
Либерални капитализам: сјајан челичан суд,
који чува лек за све бољке. До гађења!
СВЕТИЊА
У спомен оцу и мајци
Нека те чува драги Бог – Свети Отац наш са небеси:
Не прави се канда да не видиш своје место – где си?
Уздај се, у себе! Образ људи је раван одраној дуванкеси.
Бездушној светини - табарци пакости: збогом одбруси,
Па нека се пуши сама. Оштар рог са грања кида паучину.
Ма ко да си, роде, душа си! Човека, а не таму, чува Бог!
Није свеједно са ким си током пута на крају остао овде због
Њега. Хиљадугодишњи храст, види, краси пусту утрину.
Батали празну причу – ону изреку: пала Сара, пала Мара!
Само се лењи духови служе значењем изрека као да ломе
Крто шибље. Светост за светошћу одувек снагом јаком изгара,
Као кад вихор усиса сено пласта увис ка небу на дан Вртоломе!
НАМАГАРЧЕНИ СРБИ
На Красном тргу, уз саме зидине Кремља –
време начело препарирану мумију –
па круни немилосрдно од главе до пете
тавариш Лењина ad nauseаm.
Молим се за Србију даноноћно – за све и свја!
Господе, откуд избија из мене толика снага?
Толико се молим за Србију! За наш Божји час.
За сваког и свуда намах намагарченог Србина.
Сит сам уштројених савременика -
превасходно свакодневне агитације несоја:
Тих доживотно рентираних дупеувлака.
Мислим, нека их. Нека се гаде поимања
нашег српског националног интереса.
Дебелим канадским тополама – истиче време.
Испод части је да судим – продатим трупцима.
Изабрао сам пут – он није за сваког!
Слава Теби је Господе! Слава и магарцима!
