Translate

Follow by Email - Праћење путем е-маил поште

Популарни портал

Увод у Виртуелни музеј " ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА | Сазвежђа З"

понедељак, 01. октобар 2018.

Pustinje svijeta - Polarne pustinje 2

 Epizoda 11


Malo je poznato da je najveća i najsušnija pustinja na svijetu Antarktika. Arktički predjeli Sibira, Grenlanda, Aljaske i kanadskog sjevera također su pusti i besplodni i za svaki život nepogodni. Polarne pustinje plijene svojom ljepotom, surovošću i različitim krajnostima. Istodobno nas plaše i upozoravaju koliko priroda može biti okrutna, a čovjek nemoćan u borbi protiv nje. Mnogi smatraju da je za globalno zagrijavanje kriv jedino čovjek. Uporno se ponavljaju vijesti o odlomljenim santama leda na Antarktici ili o tome kako Sjeverni pol postaje otok, te da će se jednom potpuno otopiti. Nasuprot tome neki znanstvenici tvrde kako je čovjekova uloga u klimatskim promjenama pretjerana i da se radi o normalnim Zemljinim procesima u kojima su ciklusi isparavanja vode i aktivnost Sunca znatno važniji od ispušnih plinova bilo koje vrste.

Autor glazbe: Matej Meštrović

среда, 26. септембар 2018.

МУРЕЋЕП / Александар ЛУКИЋ


Сунце које залази. Поглед са Гробља у Поточићу - снимак БВРС



 МУРЕЋЕП
                                   За Тину



Негде у Хомољу кад се раздвоје две блиске
душе кажу киши мастило, од бола, драга.
Чуј пиле, то од жалости киши за нама:
пред вече та несвеобухватна туга измиче.
Алеле, леле, пиле, опијено љубављу:
мастиљаве капи по белој хартији пале -
извијене у ластавичији реп. Пиле моје:
на шта се своди љубав: како је црна.

Докле год видиш – шта видиш: драга.
Смрт долази непозвана. Кида жицу
паучине међу грањем мурећепа.
Жицу виолине: разапете тугованке.
Охо, хо, хо, хо! Боли, боли, боли!

Таласа време, бадава.

Учини се дуну ветар па преста:
сагоре јучерашњи дан.

       = извор: из најновијих рукописа српских песника

Црна тамњаника се успузала  уз највиша стабла испод Гробља. Снимак БВРС

Самородна лоза, родило прилично
...

субота, 22. септембар 2018.

петак, 23. фебруар 2018.

A STA VI MISLITE - Ljubisa Pavkovic - Ovo danas je cirkus - Tv Ras

Vlašići - nebeski časovnik

Olga Luković-Pjanović o staroj veri

Tekst preuzet iz knjige: "Srbi, narod najstariji" od Olge Luković Pjanović.
Ni jedna knjiga u Jugoslaviji nije zatekla nespremnim čitaoce i istoričare kao ona koju je dr Olga Luković-Pjanović objavila pod imenom „Srbi... narod najstariji”. Mada je Olga Luković- Pjanović utkala u ovo delo odbranjenu doktorsku disertaciju na Sorboni, srpski istoričari nisu bili time impresionirani. Ni činjenicom da je naša doktorantkinja sa slavne Sorbone bila filolog najvišeg ranga; govorila je sedam svetskih jezika, uz starogrčki i starolatinski. Nije ih podstaklo na razmišljanje ni to što je dr Olga Luković-Pjanović za svoj rad prikupila najstarija dokumenta i pomogla se naučnim radovima svetskih istraživača najranijih civilizacija. Izgledalo je da će ovo naučno delo biti odbačeno, jer su prve „stručne” ocene glasile da je ono neutemeljeno, da je posledica kasnog nacionalnog romantizma i da autorka pripada onoj skupini srpskih intelektualaca koja kopa po istoriji, umesto da gleda u budućnost. No, delo je pružalo toliko jednostavnih podataka, da se nije mogla dovoditi u pitanje njegova naučna vrednost. Čitaoci su mogli da se uvere da je naslov knjige: Srbi... narod najstariji samo deo rečenice srednjevekovnog grčkog istoričara Laonika Halkokondila, te da nije potekao iz bujne mašte jednog romantičnog srpskog zanesenjaka, kako to oceniše neki naši „stručnjaci” za istoriju Starog i Srednjeg veka. Prevodi ove knjige na druge svetske jezike omogućiće i mišljenje drugih istoričara i doprineti razoktrivanju istorijskih falsifikata koji sprečavaju da istorija bude ono što treba da bude- objektivna nauka zasnovana na dokumentima. Olga Luković-Pjanović (Guča, 1920 — Beograd, 1. april 1998) je bila srpski i francuski lingvista. Srbi, narod najstariji PDF: http://skr.rs/BnA

среда, 02. август 2017.

Matija Bećković: Najveći neprijatelj sećanja na srpske žrtve je srpski n...



Објављено је 25.07.2015.
Obraćanje akademika Matije Bećkovića na konferenciji "Genocid nad srpskim narodom u 20. veku"
Medija centar, Beograd, 25. jul 2015. godine