Translate

Кишни Ускрс 2012....СОЛУНСКА ТЕТРАЛОГИЈА

ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ

петак, 12. новембар 2010.

Kњижара Александар Белић

Где сигурно можете наћи часописе и друга најсвежија издања пожаревачке Едиције БРАНИЧЕВО?
То је у центру Београда, тј. код Коларчевог универзитета 
Књижара Александар Белић

Адреса: Студентски трг 5
Телефон: 011/ 263 8835
  

четвртак, 14. октобар 2010.

ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ

(темат првог двоброја Браничева за  2011)

Поштовани пријатељу,

Браничево настоји да очува концепт актуелних темата, који је већ негован у претходним бројевима нашег часописа, а то значи да наставља да подстиче  преиспитивање  књижевне прошлости у нас. Инсистирајући на томе, из више разлога, а посебно у неколико последњих темата, Браничево поставља питања, тражи одговоре, изражава чуђење и упорно и стрпљиво нуди простор за оглашавање свим оним ствараоцима и истраживачима које мучи заборав и игноранција горућих проблема савремене српске књижевности, да се огласе и проговоре о последњим стварима (Бранко Лазаревић). 
Браничево, и овом приликом позива, најшири могући круг* писаца, критичара, професора, да узму учешћа као сарадници у првом двоброју Браничева за 2011. годину, и проговоре о извесним побројаним проблемима српске књижевности, о наизглед неизразивим стањима, која су  затрпана планинама књига, брдом заборава, усред патње и тескобе и тако близу тајни наше књижевности....
Предложена тема за разговор (првог двоброја Браничева за  2011 ; од стране Господина Белатукадруза -Мирослава Лукића ) - гласи: ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ . Верујемо да на ову тему  има толико тога да се каже и напише, из Вашег угла, дакако.
Очекујемо Ваш прилог до два штампарска табака, најкасније  до 20.01.2011. године . Адреса часописа је: ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ПОЖАРЕВАЦ (за часопис Браничево) Ул. Јована Шербановића бр. 1, 12000 Пожаревац. Електронска адреса: ebranicevo@nadlanu.com

Главни и одговорни уредник БРАНИЧЕВА
Александар Лукић


ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ 
видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2010/10/14/%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-2011/

недеља, 10. октобар 2010.

О БОГУ, О МУЗИЦИ, О ЉУБАВИ / Сиоран - у издању Браничева

Корице најновије Сиоранове књиге
Управо се појавио превод  Сиоранове књиге на српски.
Стр. 12

недеља, 26. септембар 2010.

Плануо тираж најновијег броја "Браничева"

Уредник А. Лукић, у српској народној ношњи.
Снимак начињен у Шпанији

Ових дана је плануо тираж летњег двоброја часописа "Браничево". Зашто? У чему је ствар? - БРАНИЧЕВО је скинуло повез преко очију!!

Српска читалачка публика, изгледа, воли приче о вампирима?
То је вероватно главни разлог због којег је плануо најновији тематски број "Браничева" (500 примерака) за неколико дана.
Редакцију свакодневно зову и траже примерак они до којих није стигао овај број. 
Да ли ће Редакција доштампавати овај тематски двоброј?
Не: Мисија Едиције "Браничево" није трговачка и профитерска, већ културна.
Због великог интересовања читалаца, решили смо, да нешто раније учинимо доступном дигиталну верзију овог тематског двоброја.
Дигитална верзија је у свему адекватна оној штампаној на папиру.
Ето прилике да "Браничево" стигне и до својих далеких читалаца по свету - од Сједињених Америчких Држава, Русије, Малезије и Аустралије...

недеља, 8. август 2010.

«БРАНИЧЕВО» ( год. LVI мај-август 2010. број 3-4/2010 ) у штампи

Тематски број пожаревачког књижевног часописа "Браничево" посвећен српском вампиризму, који се управо штампа, доноси изузетне прилоге и враћа веру у мисију правих књижевних часописа. Верујемо да ће овај двоброј погодити у праве скривене мете и да ће изазвати поред природног отпора и драгоцене подстицаје за реалније сагледавање великих и главних проблема српске књижевности, а посебно официјелне српске и наметачке књиж. критике.

Садржај часописа «БРАНИЧЕВО» ( год. LVI мај-август 2010. број 3-4/2010 ) :
Да ли је Сава Савановић жив и данас? 5

Александар Лукић, Брезова Драинчева метла 7

РАДЕ ДРАИНАЦ ПОНОВО МЕЂУ СРБИМА
Детронизација песника
Кад се маске скину 11
Демократија 14
Без маске 16
Г. Драинац против „најмлађих“ 20
Зашто се наша књига не чита? 22
Сиреалистички напад на мене 25
Изјава г. Рада Драинца 28
Без маске 30
За једну чисту књижевну ситуацију 34
Књижевнички сукоби 37
Бацање пепела у очи необавештеном свету 40
Наше књижевне прилике 44
Једна скинута маска 47
„Шумадијска“ књижевност и Геца Кон 51
Детронизирање песника 53
Пуноправна одбрана 55
Суочавања
Нова туча у којој је опет страдао г. Рака Драинац 67
Надреалисти тумаче како су шамарима
и штапом „кажњавали“ г. Драинца 68
Бандитско лице лажних књижевника 69
Ликвидација једног интересантног спора међу
књижевницима, који много очекују од будућности 72
Коментар и библиографска напомена
(M. Л. Белатукадруз) 77

Бошко Томашевић, Могућност острва 85
Душан Стојковић, Скинимо мараме са очију 100
Александар Б. Лаковић, Сава Савановић није само
наш сцепификум и део наше
прошлости, већ и део нас самих
или Упрошћена разгледница
српског издаваштва 109
Зоран М. Мандић, Песма о врапцима 123
Даница Вујков, Култ (личности) у култури –
поремећај вредности 129
Ружица Јовановић, Делови парчића остатака 133
Владимир Јагличић, Библиотекар 135
М. Л. Белатукадруз, Оданде довде 166
Александар Б. Лаковић, Лакоћа стиховања,
и више од тога 239
Милисав Миленковић, Венчан са поезијом 243



Часопис на крају доноси и обавезни издавачки Додатак Издавачке продукције Едиције БРАНИЧЕВО, из кога се лепо види, да је највећи део продукције овог агилног и критичког издавача распродат!!

среда, 28. јул 2010.

Iz letnjeg dvobroja 3-4/2010. godine, prilozi

MOGUĆNOST OSTRVA




Naslov ovog teksta tek na prvi pogled nema veze sa onim o čemu ćemo u njemu govoriti. Upućeni čitalac zna da je naslov preuzet i da ponavlja naslov jednog Hulebekovog  (M. Houellebecq) romana. S druge strane i istini za volju mi se nismo ni trudili da našem tekstu damo odgovarjući naslov. Zašto? – Iz prostog razloga što je tema o kojoj ćemo u ovom radu pisati manje-više mučna a praksa o kojoj tema govori ponavljajuća i večna. A tema je: kultovi u srpskoj književnosti, kanon, načini vrednovanja, utopije prevrednovanja. Sada i ovde.
Ovaj rad započećemo jednom rečenicom-citatom i istu odmah napustiti. U jednoj knjizi francuski filosof (na žalost kod nas gotovo nepoznat) Mišel Ser (M. Serres) kaže: „Čovek čoveku nije vuk, no je čovek za čoveka gnjida“. Ostavimo sada ovu rečenicu po strani, ali je zapamtimo. Nije da ne „paše“ kada je reč o temi. I još jedan navod koji ovoga puta potiče od Vitgenštajna (L. Wittgenstein), a odnosi se na ono što je u Srbiji, ne samo današnjoj, nemoguće očekivati da bude napisano. Vitgenštajn kaže : «Ako bi neko bio u stanju da napiše jednu knjigu o etici, jednu uistinu pravu knjigu o etici, ta bi knjiga jednim udarcem poništila sve druge knjige ovoga sveta». Sudeći kako u državi Srbiji stoji u književno-kritičkoj praksi niko u toj zemlji nije ni slova napisao iz predmeta i na temu etike pa se stoga u Srbiji promovišu one beletrističke knjige koje bi u drugim delovima sveta bile proglašene za smeće. (Na primer « Nedremano oko » Rajka Petrova Noga). Književnost je prepuštena zaštićenim svedocima. Zaštićeni svedoci trebaće da pričaju o zaštićenim piscima, a o kazni zbog etičkih nepočinstava neće biti ni govora. Naprotiv : što više nepočinstava, to više zadataka. Proverena kritika piše o proverenim piscima. Drugih pisaca nema, koliko ni drugih kritičara.
Okrenimo se na kratko otužnoj praksi.
U 3107 broju NIN-a (15. jul 2010) Mihajlo Pantić piše o dobitniku ovogodišnje nagrade «Vasko Popa» Ivanu Rastegorcu a u istom broju autor/ka sa inicijalima T. Nj piše : «Nagrada ’Moma Dimić’ Mihajlu Pantiću – Otkrića nepoznatog».  Samo tim povodom autor ovih redova bi mogao da napiše desetak petnaestak stranica. (Unutar « povoda » kao u žiži skupljaju se teme: književne nagrade, sociologija književnog polja, književna teorija  u okviru koje je ovde važna problematika mogućnosti tumačenja poezije, govor medija o književnosti, razlozi i protivrazlozi za angažovanje jednog kritičara da godinama piše za jedan nedeljnik. Šta, dakle, to Mihajlo Pantić zna više o poeziji od jednog prosečnog kritičara koji se ne zove Mihajlo Pantić? I da odmah odgovorimo na ovo pitanje : - Ništa ! Dakle, to što Pantić piše o poeziji u nedeljniku NIN nije stvar izuzetnosti čoveka  jedne struke, nego stvar uredjivačke koncepcije jednog nedeljnika da ne dopusti da o poeziji pišu i drugi stručnjaci, nego je bilo odlučeno da jedan glas i jedan čovek jednog i istog ukusa nameće čitaocima svoje autore. Ukoliko je « odlučivano », i ukoliko se autor, naravno, nije sam prijavio da vrši posao kritičara savremene srpske poezije Konačno, valja postaviti pitanje kakav je Mihajlo Pantić izuetan srpski književnik pa da se njegovo ime u jednom broju uglednog nedeljnika pojavljuje dva puta u različitim kontekstima: jedanput je on pisac književne kritike, drugi put knjževna kritika piše o njemu ? Imena nekih pisaca ne pojavljuju se u NIN-u ni jedanput u deset-petnaest godina, ako ikada!). 
Kada je reč o inflaciji prisustva jedne ličnosti u savremenom književnom svetu Srbije onda je ime Gojka Božovića nezaobilazno. Gojko Božović (1972) nesvršeni student! Opšte književnosti i teorije književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, (inače sebe u nekim medijim pretstavlja kao diplomiranog, što nije tačno!), čovek, dakle, oficijelno bez neophodnih znanja koje pružaju studije književnosti, jedan je od najzaposlenijih srpskih književnih činovnika. Samo ovlašan pregled njegovih funkcija tokom zadnjih nekoliko godina daje ove rezultate: član upravnog odbora Srpskog PEN-a, jedno vreme na čelu Komisije za nacionalne penzije za umetnike (te funkcije se, kako kaže, « prihvatio posle mnogih razgovora i dilema »), član Saveta Sajma knjiga, članpetočlane Komisije za izbor deset srpskih romana za medjunarodnu ediciju « Sto slovenskih romana » čiji će projekat na predlog PEN Centra izneti privatna izdavačka kuća « Arhipelag » čiji je on vlasnik i direktor, daleke 1995 i 1996 godine mladjani Božović star svega dvadesettri-dvadesetčetiri godine član je žirija za dodelu Ninove nagrade, jedan je od urednika beogradskog časopisa « Književnost », bivši urednik (tada takodje nesvršeni student) u izdavačkoj kući « Vreme knjige », član Uredjivačkog odbora Istok-Zapad, član žirija nagrade « Tipar » za humorističko-satirična dela, član žirija za književnu nagradu « Djura Djukanov », član žirija za dodelu stipendije iz Fonda Borislav Pekić, tvorac državne antologije poezije na engleskom i srpskom jeziku (« Places We Lowe«, 2006 i  « Mesta koja volimo », 2009), pisac po narudžbi teksta « Svetska književnost iz Srbije » za potrebe Ministarstva Kulture Srbije na proteklom lajpciškom Sajmu knjiga, jedan od 47 pisaca u brošuri « Pisci Srbije » (od Isidore Sekulić,  Iva Andrića i Miloša Crnjanskog do Gojka Božovića) izdatoj od strane srpskog PEN-a i koju je on uredio u saradnji sa Mihajlom Pantićem. Za pet objavljenih knjige poezije izmedju 1991 i 2006 godine i jednu esejističku knjigu dobio četiri književne nagrade. Izdavačka kuća mu je smeštena unutar prostorija Srpskog PEN-a., čiji je pretsednik Vida Ognjenović, potpredsednica Demokratske stranke i ......

Boško Tomašević


      __________

        Napomena urednika:
     
         U pripremi je štampanje letnjeg dvobroja "Braničeva" 3-4/2010, koji objavljuje vrlo kritičke tekstove o suštini savremene srpske književne kritike. 

 Urednik Aleksandar Lukić (snimak iz Španije). Najsrdačniji pozdrav svim agilnim saradnicima časopisa "Branićevo"
        

среда, 21. јул 2010.

Edicija „Braničevo“ poklonila 1000 knjiga

Požarevac - Nedavno je Ministarstvo za kulturu uradilo projekat Godina knjige i jezika i u okviru tog projekta pokrenulo akciju „Knjiga za sve“. Taj projekat su podržali pored Ministarstva za kulturu i Narodna biblioteka, kao i medijske kuće RDP „B92“ i Izdavačko preduzeće „Dan Graf“ u okviru kojeg se izdaje dnevni list „Danas“. Oni su potpisali protokol o međusobnoj saradnji sa jasno definisanim zadacima, a koji se odnose na prikupljanju i distribuiranju knjiga sredinama kojima su potrebne i redovnim medijskim praćenjem akcije „Knjiga za sve“. Prve knjige u akciji su nedavno podeljene biblioteci u Gračanici.
Među prvima koji su podržali akciju Ministarstva za kulturu je požarevački Centar za kulturu i njihova edicija „Braničevo“. Oni su preko dnevnog lista Danas stupili u kontakt sa ministarstvom, gde su se dogovorili da će akciju „Knjiga za sve“ podržati tako što će pokloniti 1000 knjiga sadržanih u 13 najnovijih naslova iz svoje edicije „Braničevo“.
Dogovor se realizovao već u petak, 9. jula kada su knjige, ukupno 1030, otišle za Beograd gde će se odrediti kada i gde će se distribuirati. Zbog tog čina požarevačkog Centra za kulturu Ministarsrstvo im je uputilo dopis sledeće sadržine:
- Zahvaljujem Vam se u ime Ministarstva kulture što ste uzeli učešća u Godini knjige i jezika i akciji „Knjiga za sve“ koja se u okviru projekta realizuje. Sigurni smo da će 1.000 publikacija iz Vaše edicije „Braničevo“ biti značajne za sredine kojima nedostaju publikacije- navodi se u dopisu.
Predsednik Upravnog odbora „Centra za kulturu“ Požarevac, Milisav Milenković, sa zadovoljstvom je podržao pomenutu akciju....

Odjek u štampi: Blic, Novosti....

петак, 14. мај 2010.

Да ли је Сава Савановић жив и данас?

Поток у селу М., мај 2010. Фотографија Ивана Лукића.

Часопис Браничево у летњем двоброју 3 – 4, за 2010. годину настоји да реактеализује стварност српске књижевности, живота. Да би једна књижевност имала смисла, и да не би непрестано „млела празно мливо“ неопходно је изнова мерити и самеравати њен прави учинак.

Ко је овде корачао у уметности и поезији стазама бескрајног, стазама лудила? Како је и зашто поново оживео и постао присутнији Сава Савановић данас? Захваљујући култовима страве, или једном једином стравичном култу, из кога проистичу и сви други огавни култови данашњице?
Шта Србију и српску књижевности одвлачи од преображења и превредновања? Позивамо вас да искрено, аргументовано и одлучно, проговоримо о немиру и вампиру који је, изгледа, у нашем бићу неотклоњив...

Ваше текстове, у обиму до једног штампарског табака, можете нам послати најкасније до 15.07.2010. године, на адресу: Центар за културу пожаревац (темат Браничева), ул. Јована Шербановића 1, 12000 Пожаревац, или путем електронске поште нa e- mail адресу: ebranicevo@nadlanu.com

Видети више: http://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/tematdalijesavasavanoviczividanas

четвртак, 13. мај 2010.

Ускоро нова књига есеја Александра Лукића

Корице књиге

САЧУВАТИ ДОСТОЈАНСТВО

Постоји час кад човек треба да одступи, из посла у ком се затекао. Бива време кад ваља наћи неопходну меру за такав поступак. Ради властитог достојанства, човек мора познати тренутак, кад треба баталити такву работу.

Досадашњи писац: цртица, опажања, колумни се уморио на известан начин, бележењем истина о лицу и наличју града Пожаревца. Српском народу.

Верујући како је град Пожаревац заслужио слободоумну и непоткупљиву грађанску новину, писац се прихватио да у „неславном добу“ „натовари крст себи о врат“.

Пишући текстове, он се није обазирао на „секире“ подигнуте над главом, на цену коју је морао сусретати и плаћати успут. Упознавање „патуљака оданих јефтиној политици“, оданих ћифтинским интересима, удовољавању сопствених апетита „задовољављања потреба уста и гузице“, а не општој добробити, било је део судбине, у суштини - јалов је посао. Служење истини приноси горак укус. Увек горак укус.

Након свега написаног, да ли се што међу пожаревљанима променило? Да ли је ишта од нахереног исправљено? Рекао бих у слободним часовима надахнућа, мало тога. Готово ништа.

Потреба да се робује колотечини, инерцији, лажима, илузијама, пресној сировој стварности надвладава.

Истина се тиче мало ког. Србима је до истине стало колико и до лањског снега. Саопштавати истину Србима није упутно.

Има ли смисла повлађивати полумитолошком српском менталитету - тако вулгарном поимању наше стварности, живота? Саобразити се са њима?

Необазирање на истину, не значи да она не постоји!

И онда кад је познаје само један човек, частан у намерама и односу према њој, чини се довољним за образ и спас једног друштва.

Посвећени имају снаге да се осмеле да иду раз света. Малобројнима је природа подарила кичму за праву сврху, да остану усправни. Истина, служење њеним вредностима, изискује жртву.

Болест нашег друштва, тужна и жалосна, почива на чињеници да је неспремност истог друштва, да почне са свеобухватним лечењем неизвесна. Немоћ да трага за лековима, више је но очита. Страшна је слутња, да ће болест трајати, онолико времена, колико јој је било потребно да се развије. Пола века!!

Али, можда је бележење истине о нашој стварности, покренуло „ствар са мртве тачке“. Та вера је нужна.

Да се свет, заједница није сурвала до врага, сведоче они ретки читаоци, који су веровали редовима исписаним у „колумнама“. Они су поред војске безобзирних, саосећали са истином. Подупирали је према свом умећу. Довољно.

Колумна је кроз време, стекла доста пријатеља и непријатеља. Са алалом им било.

Писац колумне се враћа свом основном послању: поезији. Оној која истину и живот једина може да оправда. Путем поезије.

Поезија је у дубинама самог бића и она је деловање у бићу. Поезија је сунчева светлост, од које се биће развија.

Остати неупрљан задатак је сваког човека.

На крају, шта може човек рећи, а да се не постиди. Ћутање је лековито.

Ако се ко одважи служењу истини, нека зна, да мора савладату наук да бира друштво и пријатеље, према себи...


Из књиге: Александар Лукић: Између митарења чудовишта и уметности будућности, која је у штампи
Видети више http://sites.google.com/site/balkanskisindrom/

понедељак, 10. мај 2010.

Одштампан први двоброј БРАНИЧЕВА за 2010

Насловна страница, корице новог двоброја Браничева

Садржај
Тражење Србије и њеног изражавања 5
Албер Ками, Лето 7
Момчило Настасијевић, О нашем поднебљу 55
М. Л. Белатукадруз, Друга. Друкчија Србија 57
Радослав Војводић, Идентитет и духовна постојбина 98
Зоран М. Мандић, Друго лице Србије 116
Владимир Јагличић, Пут ка очигледности 121
Бранко Пиргић, Културни обрасци 124
Душан Стојковић, Ћутање се наставља 127
Душан Стошић, Запис о изразу Србије १३६
Велика магаза у М।Око Спасовдана २०१०। Снимак И। Лукић

Штампано издање се може поручити директно од издавача Електронско, сасвим адекватно штампаном може се преузети бесплатно на следећој интернет адреси http://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/prvidvobrojbranicevaza2010

понедељак, 19. април 2010.

Кош уредника

На адресу часописа "Браничево" стиже много тога, па и текстова, које одбијамо да штампамо। Ипак, неке од тих текстова не треба бацити у уредничку корпу, већ сачувати, укључити негде, у неку врсту архива, и за савременике, и за оне који долазе, као и за оне који ће тек доћи, како би се уверили шта се све "чини" под видом некакве књижевне критике и "права на другачије мишљење"...
Покренули смо стога, посебну страницу, за те одбијене ствари, које ћемо публиковати с времена на време, јер штета је да пропадну и да се за њих не зна। Уосталом, уверите се и сами!Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/kos-urednika/vukdlakumena


уторак, 16. март 2010.

ЋУТАЊЕ СЕ НАСТАВЉА / Д. Стојковић


(Мирољуб Милановић, Пола века ћутања, Један поглед на српску прозу друге половине двадестог века, Центар за културу Пожаревац, 2008)
... онај уметник који каже да има довољно
слободе није уметник
(М. Милановић)


Ништа се друго није ни могло очекивати. Домаћа, књижевна и критичка жабокречина, не дозвољава да је било шта дотакне, узнемири, камоли нагна да се приупита јесте ли могуће направила, макар и најмању могућу, или немогућу, грешку. Поред књига теоријских, једнако као и полемичке Чекић без господара Бошка Томашевића, пролази се ћутке, као да њих уопште ни нема и као да нису добродошле свима који стварно желе да виде где се налази данас модерна мисао о књижевности у свету и где се не налази, поготову права, књижевност / поезија код нас. Да ли ће најновија књига Јована Пејчића, антологијска критичка студија Почеци и врхови бити ваљано прочитана и процењена? И хоће и неће. Појавиће се понеки приказ, али ће се и даље понављати све грешке на које је као на грешке указано у њој. Ко онда чита и зашто то чини? .......

Прошле су две године како се појавила драгоцена, дуго смишљана, једнако дуго писана, ваљано складана, максимално сажета, поштена и провокативна књига Пола века ћутања, писца који се досада огласио само двема приповедачким збиркама, Одлагање смрти (1976) и Ветрењак (2001) – Мирољуба Милановића. О њој ни мукајет. Посакривали су се у мишје рупе они који из њих нису ни излазили. У њима им је топло и удобно.Но, књига се не може обрисати. Она је ту. Речено боли јер погађа у мету. Они који би требало да се освесте и размисле нису ли можда, клањајући се неким лажним идолима, изгубили и своју властиту позлату, могли би да се барем приупитају јесте ли тачно оно што се у Милановићевој књизи тврди. Било би поштено, али код нас (наравно, и не само код нас) када је о писању о књижевности реч, скоро никаквог поштења нема. Поштење тражи да се попу рекне поп а попу боб, а не да се попује и, попујући, бобује.


петак, 12. март 2010.

Mali prilog obraćanja velikoj Istoriji besčašća / Zoran M. Mandić


....Ideja književnog Braničeva da se prestane sa prećutkivanjem bezdana pravog i pravednog, čak i po cenu da se to ne svidi, samozvanim deliocima hijerarhijskih budžeta, mesta i privilegija, zaslužuje pažnju za otvaranje neophodnog dijaloga na temu: ko su to oni koji nisu za one koji «pototnički» tvrde da jesu i tako se ponašaju? Pred Bogom jednako kao i pred Đavolom. Bez srama i griže savesti nad nezavisnom i strpljivom istinom. Ali, zar za tim dalekim odgovorima nisu tragali umovi i pameti vascelog sveta, od epohe starogčkih diskursa do Hristosa, Templara, Masona,Tesle, Iluminata i izumitelja lap-topova, fejsbuka, skajpa i mobilnih telefona? Zar istorija nije evidentirala pakleni neočiščeni umor rasprave o: danu i noći, suncu i mesecu, Adamu i Evi, krstu i zvezdi...? Zar su Šekspiru mogli da promaknu Platon, Ovidije, ili El Greko, a njima smernim, u potiparnim odajama osećanja, duh morala iz čijih su nojevih arki na ulice propasti, među prvima, izbačeni autsajderski uljezi i prišipetlje? Ko zna odgovore na ta pitanja? Ko se to sa lažnih visina mostova podsmeva utrobama provalija? Ima li kraja istoriji bezčašća? Ko to u njoj ruži utopije skupljača perja i Cigane koji lete u nebo? Otkuda vaseljenski Zakon o sudbini ljudske duše u rukama kockara? Ima li u Srbiji takvih?
Naravno, da ima. Svet je besomučno, na scenama svojih obolelih meridijana, pragova i tragova i u Srbiji, zagađen: infekcijama, virusima, upalama i bakterijama smeća koje proizvodi nasleđe samozvanih prepotentnih elita i sramno uplašenih podanika autsajderskih i kvazi staništa-đubrišta. Državnih, političkih i vojnih, jednako, kao i onih drugih hibridnih književnih i umetničkih infrastruk(tura). Svet: masturbacija, infarkta, karcinoma, nato i moždanih udara počeo je da se raspada po šavovima - iznutra. U vrtićima i školama. Na akademijama i univerzitetima. U botaničkim i kafanskim baštama. U dekanatima i rektoratima. U lutkarskim i narodnim pozorištima. U ispovedaonicama. Na klinikama. U bolnicama. U bankama. U gradskim i narodnim bibliotekama. U parkovima. U bolesnom nasilju engleskog jezika. U tom rasulu ne pomažu: vakcine, citostatici, multivitaminska i spermička sledovanja. Sunce je, takođe, zahvatio neizlečivi depresivni zamor, tako da. sve grozničavije obasjava sebične utvrde mraka i klizišta dekomponovanog klimatskog uređenja. Ko to tamo everginovski u mukama peva i plače?

четвртак, 11. март 2010.

Put ka očiglednosti


(Odgovor na anketu Braničeva "Traženje Srbije i njenog izražavanja")

Pitanja koje je postavilo uredništvo (da li je moguća drugačija Srbija; postoje li književne koterije; kakva nam je dnevna štampa, kulturne rubrike; ko ovde uopšte ima smisla za misiju; imamo li uopšte književnu elitu itd) - odišu nezadovoljstvom postojećim stanjem u našoj kulturi, a posebno književnosti. To je razumljivo. Postoje, oduvek su postojali, umetnici koji su miljenici štampe, vlasti, kritičara, a postoje i oni drugi koje teraju kao kusu paščad, gde god se pojave. Valja se snaći u tom polu-izgonu, polu-karavan-seraju.
Mislim da su elektronske veze koje je doneo internet izvesna mogućnost da se ponešto suštinski promeni. Naravno, "koterije" o kojima se govori u postavljenim pitanjima odmah su postavile i "sopstvene" sajtove. Ti sajtovi su, uglavnom, generacijski uslovljeni. Oni koji imaju učesničkog pristupa nalik su na partiju koja okuplja strogo izabrano članstvo. Nedavno sam jednom takvom sajtu, iz zabave, poslao svoje pesme i neke prevode. Odgovoreno mi je da ne primaju prevode pesnika rodjenih posle 1914. godine. O mojim pesmama, ni reči - podrazumeva se da su oni to prevazišli. Poslao sam, potom, prepeve nekih pesnika rodjenih posle 1914. godine: odgovora više nije bilo. Pokušao sam da im kažem da ovakva, temporalna, ograničenja, u umetnosti nisu dobra, da, zapravo, ne važe. Odišu na kob generacijskog pisma i predstojeće medjusobice - naredna generacija slistiće ih onako kako oni pokušavaju da ignorišu prethodnike. (Ne znam da li ste zpazali: najviše je cenzure i izopštavanja tamo gde se na sva usta govori o "pravima", "toleranciji" i "opšteljudskim vrednostima", a posebno otkada je Zapad sopstveni šovinizam proglasio kosmopolitizmom).
No, ostavimo nedoraščad na miru.
Pitanje ozbiljnog prevrednovanja naše literature, po meni je pitanje potpunosti predstavljanja osnovne vrednosti našeg literarnog pisma. Dakle, pitanje jedne otvorene i snovide kulturne politike............


уторак, 2. март 2010.

Књижевна награда "Госпођин вир" за 2009. годину додељена Вуку Драшковићу

Вук Драшковић, добитник књижевне награде "Госпођин вир" за 2009. годину - за роман "Доктор Арон!

ЕДИЦИЈА БРАНИЧЕВО - Центар за културу Пожаревац



Књижевна награда
ГОСПОЂИН ВИР – 2009.
добитник
ВУК ДРАШКОВИЋ* ЗА РОМАН
ДОКТОР АРОН


(образложење жирија)


Роман «Доктор Арон» написао је писац великог животног, политичког, и списатељског искуства. Можда се он неће допасти потомцима, пријатељима и продуженим рукама, оних које доктор Арон у роману жигоше псовком («комунистичка олош»). Драшковићев роман, занимљиво, лепо исприповедан, има страница које се приближавају амбисима, безданима уметности романа, преко потребним и недостајућим по садашње време и српску књижевност.
Испричан дискретно, роман започиње бегом од самоће доктора Арона, лудницом, а завршава се симболично, сном, и тешким питањима, које савремена српска проза изврдава. Прелистајте поново почетак Мановог Доктора Фаустуса. Ман започиње свој роман као привремену биографију генијалног музичара, и Драшковић је изнашао сличан, добар почетак. Али пре тога је скупио и пронашао грађу, и добар подстицај у пакленим круговима те грађе. Грађе – која - у стварности није ни изблиза расветљена у нашој уметничкој прози на адекватан начин. Више је било покушаја да се расветли агонија и драма тзв. Титоника, али су резултати изостали. Писац је створио лик доктора Арона, који се од осталих специјалиста и лекара у држави разликовао по томе: «Остали специјалисти у држави били су књишки мољци, научене машине без душе» Споредни ликови романа су подређени главном, кога сенче или обасјавају из најнеочекиванијих углова. Доктор Арон, као лик, разликује се од Гетеовог или Мановог Фауста, по томе, што је са богатим психијатријским и другим мистичким искуством стремио оностраном, што је раскидао савез са ђаволом.
Људски је признати да је Вук Драшковић написао уверљив и реалан роман, изузетно убедљив, а то је оно што се тражи од писца и зашта му се мора скинути капа, роман који се неће допасти «дремљивим и острашћеним совама» у земљи у којој живи, а који су навикли на угодност лажи (без обзира ма ко да су они: новинари, критичари, политички неистомишљеници, државни песници, иницијалима потписани аутори и уредници редакцијских коментара, промашени и једноумни људи, разочарани следбеници В. Драшковића, и многи други). Роман «Доктор Арон» су чланови жирија официјелних илити наметачких књижевних награда у овој земљи игнорисали, како већ и приличи једном свету који је писац критиковао на најделотворнији начин.
Драшковић је писао свој најновији роман, не да би ликовао, колико да би олакшао своју патњу. Он није улепшавао истину, коју је дуговао себи, и својим читаоцима. Некоме се то можда неће допасти? Па шта? Зар се књиге пишу да би се неком допадале?


Награда ће добитнику бити уручена у Свечаном салону Града Пожаревца у петак 19.03.2010. године у 12. часова.

________________


* Вук Драшковић (Међа, 29. новембар 1946. године), српски књижевник и политичар, председник СПО. Основну школу завршио је у Фојници, гимназију у Гацку, а дипломирао на Правном факултету у Београду 1968. . У периоду 1969 - 1980. био је новинар у националној агенцији Танјуг. . Скоро три године радио је и као дописник из афричких земаља. У том периоду објављује и своје прве књижевне приче, као и есеј Ја, малограђанин. Новинарство је напустио 1980. и посветио се књижевности. Његови романи били су југословенски и балкански бестселери. Неки од њих преведени су на енглески, француски, руски, грчки, румунски, чешки и још многе језике.
Објавио је следеће роман: Судија (1982), Нож (1982, екранизован 1999), Молитва, Молитва 2, Руски конзул, Ноћ генерала (1994), Доктор Арон (2009), као и књиге Одговори, Којекуде Србијо, Подсећања (2001). На седму годишњицу демократских промена у Србији (5. октобар 2007), Вук Драшковић је објавио аутобиографску књигу „Мета“ која нека ауторова сведочанства о догађајима у периоду 1990-2000.



Вреди погледати:
http://www.mondo.rs/s155132/Zabava/Kultura/Vuk_Draskovic_se_vratio_knjizevnosti_VIDEO.html
^ Биографија Драшковића на сајту СМИП-а
Једни су луди без памети, други су луди од памети („Политика“, 13. децембар 2009.)

петак, 22. јануар 2010.

Нови двоброј БРАНИЧЕВА 5–6/2009, посвећен успеху и неуспеху



БРАНИЧЕВО
Часопис за књижевност и културу
5–6/2009

Садржај
Успех и неуспех у животу и литератури 5
Пер Лагерквист, Вјечни смијешак 9
Хорхе Луис Борхес, 25. август 1983. 60
Душан Матић, Трагедија збирке песама 64
Лепота тек затим долази 88
Бошко Томашевић, Бити успешан писац
у Србији – шта је то ? 92
Владимир Јагличић, За дуги пут се спремити 100
Јовица Стојановић, Успех и неуспех у животу 109
Зоран М. Мандић, Одбрана поезије са освртом
на дунавске муке Нарциса 131
Мирољуб Милановић, Виљем
Фокнер или сан о савршенству
књижевног дела 134
Даница Вујков, Неуспех–успех равнотежа
вредности (остварености) 138
Душан Стошић, О идеолошкој компоненти људске творевине 141
Мирослав Лукић, Подстицај за размишљање
о успеху и неуспеху у животу и литератури 146

Дигитална верзија овог двоброја, која у свему одговара штампаној, може се преузети бесплатно са http://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/branicevo5-62009

четвртак, 21. јануар 2010.

Позив. Припрема се нови тематски број "Браничева" :Тражење Србије и њеног изражавања




Поштовани пријатељи,

Часопис Браничево наставља са деловањем, актуелизовањем одређених тема, представљајући их на особен начин кроз тематске бројеве. Таква пракса ће бити настављена и у уређивачкој политици за 2010. годину.

ТРАЖЕЊЕ СРБИЈЕ И ЊЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА

Овај број је посвећен нашој стварности, нашим илузијама и њиховим симболима, истини, тој помало старинској речи. А да би се до ње стигло, треба проговорити, ослободити се ћутања. Идеје о другој и друкчијој Србији постоје у нашем народу, култури, литератури, нашим надама; имају их многи, писци и философи, социолози, новинари, политичари, професори универзитета, трибуни, привредници, знани и незнани – позивамо вас да изнесете своје гледиште. Ваше идеје могу итекако бити подстицајне, и као такве, размишљање појединца, оне су добро полазиште за будуће време. Идеје никога нису уништиле.

Да ли је могућа другачија Србија?
Постоје ли данас тзв. књижевне котерије, колико их је и око чега се окупљају? Какав им је домет?
Шта је у ствари наступило као доминантно и официјелно победом револуције у Југославији и Србији? Униформност која је наметана од наметача, која је потрајала сувише дуго и цементирала живот појединца, као и пуноћу истинског стваралачког живота. Ко о томе, данас, јасно и разговетно збори? Зашто се у нашој литератури отеже са процесом превредновања?
Имамо ли данас књижевних часописа у Србији који се издржавају претплатом, а ако их немамо, зашто их немамо? Какви су данас књижевни листови у Србији? На шта вас подсећају?
Каква нам је савремена књижевност, и зашто није боља?
Каква нам је дневна штампа, културне рубрике и тзв. повремени културни додаци најтиражнијих дневних листова?
Ко овде уопште има смисла за мисију?
Имамо ли ми уопште књижевну елиту, и ко је представља?

Ваше текстове, у обиму до једног штампарског табака, можете нам послати најкасније до 10. 03. 2010. године, на адресу: Центар за културу Пожаревац (темат Браничева 1-2, 2010.) ул. Јована Шербановића 1. 12000 ПОЖАРЕВАЦ или путем електронске поште на имејл адресу: ebranicevo@nadlanu.com


Главни и одговорни уредник
Александар Лукић

Актуелно. - "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"