Kрда дивљих коња коjа крстаре
непрегледним пространствима Суве планине могла би убрзо да оду у легенду
jер jе од некадашњих неколико десетина дивљих коња, сада остало можда
свега неколико, а наjвећи броj грла дивљих коња jе убиjен од стране
ловокрадица.
Лиценцирани планинарски водич из пиротског Планинарског клуба „Видлич“ Роберт Илић казао jе Танјугу да jе део Суве планине на коме претежно бораве и дивљи коњи због неприступачности и суровог терена ретко посећен.
„Oбишли смо место звано Дивна горица, на неколико сати пењања од наjближег села и асфалтног пута, недалеко од кога смо пре пар година видели крдо дивљих коња коjе jе тада имало 12 грла. Сада, нажалост, нисмо успели да их видимо“, казао jе Илић Танјугу.
Kако jе Танјугу изjавио председник Ловачког друштва „Jастреб“ из Беле Паланке Душан Jовановић, дивљих коња остало jе веома мало.
„Немамо тачних података о томе колико их jе остало али jе то сигурно веома мали броj у односу на неколико десетина, колико их jе некада било. Вековима уназад, у белопаланачком краjу било jе изузетно много питомих коња и цео краj био jе познат управо по великом броjу ових животиња. Временом, људи су коње пустали у дивљину jер су им све мање били потребни. Kоњи су годинама боравећи у природи подивљали и одатле и крдо дивљих коња на Сувоj планини. Oни су се у дивљини размножавали и било jе право задовољство да видите велико крдо дивљих коња у галопу. Нажалост, због људске глупости сада jе та броjка сведена на можда свега неколико примерака“, каже Jовановић за Танјуг.
Белопаланачки ловци из „Jастреба“, како би помогли дивљим коњима да преживе, током jаких зима и мразова, остављаjу храну и со по беспућима Суве планине где претпостављаjу да би коњи могли да буду.
Сува планина простире се од Нишке Бање, преко Гаџиног Хана, Беле Паланке до Бабушнице.
Наjвиши врх ове планине jе Tрем коjи се налази на 1.810 метара надморске висине.
Удаљена jе педесетак километара од Старе планине, коjа jе и много познатиjа у jавности.
= извор: "Србија данас", Танјуг.
**
(Нестали коњи са Власине, 2013)
Замислите питоме жуто-зелене брежуљке и ливаде и по њима крда дивљих коња која јуре куд им је воља. Симбол истинске слободе, која годи и оку и срцу човека. Симбол неискварене природе. Тако нешто свака држава би гајила и чувала као кап воде на длану. Свака сем наше, јер дивљи коњи су са Власине нестали. А пре само неколико година били су ту.
Крда дивљих коња која су годинама била заштитини знак Власине, више не постоје јер су грла страдала због зиме и оних који су их крали због препродаје. Данас их је остало само неколико и они су у власништву мештана Божице.
Прошлих зима угрожени су били и дивљи коњи на Столовима, али је њима хеликоптером МУП-а допремана храна током дана са великим снегом.
= извор: исти
Лиценцирани планинарски водич из пиротског Планинарског клуба „Видлич“ Роберт Илић казао jе Танјугу да jе део Суве планине на коме претежно бораве и дивљи коњи због неприступачности и суровог терена ретко посећен.
„Oбишли смо место звано Дивна горица, на неколико сати пењања од наjближег села и асфалтног пута, недалеко од кога смо пре пар година видели крдо дивљих коња коjе jе тада имало 12 грла. Сада, нажалост, нисмо успели да их видимо“, казао jе Илић Танјугу.
Kако jе Танјугу изjавио председник Ловачког друштва „Jастреб“ из Беле Паланке Душан Jовановић, дивљих коња остало jе веома мало.
„Немамо тачних података о томе колико их jе остало али jе то сигурно веома мали броj у односу на неколико десетина, колико их jе некада било. Вековима уназад, у белопаланачком краjу било jе изузетно много питомих коња и цео краj био jе познат управо по великом броjу ових животиња. Временом, људи су коње пустали у дивљину jер су им све мање били потребни. Kоњи су годинама боравећи у природи подивљали и одатле и крдо дивљих коња на Сувоj планини. Oни су се у дивљини размножавали и било jе право задовољство да видите велико крдо дивљих коња у галопу. Нажалост, због људске глупости сада jе та броjка сведена на можда свега неколико примерака“, каже Jовановић за Танјуг.
Белопаланачки ловци из „Jастреба“, како би помогли дивљим коњима да преживе, током jаких зима и мразова, остављаjу храну и со по беспућима Суве планине где претпостављаjу да би коњи могли да буду.
Сува планина простире се од Нишке Бање, преко Гаџиног Хана, Беле Паланке до Бабушнице.
Наjвиши врх ове планине jе Tрем коjи се налази на 1.810 метара надморске висине.
Удаљена jе педесетак километара од Старе планине, коjа jе и много познатиjа у jавности.
= извор: "Србија данас", Танјуг.
КАТАСТРОФА: Ловокрадице убијају дивље коње са Суве планине и нико прстом да мрдне да заштити благо које мало који народ има
**
(Нестали коњи са Власине, 2013)
Замислите питоме жуто-зелене брежуљке и ливаде и по њима крда дивљих коња која јуре куд им је воља. Симбол истинске слободе, која годи и оку и срцу човека. Симбол неискварене природе. Тако нешто свака држава би гајила и чувала као кап воде на длану. Свака сем наше, јер дивљи коњи су са Власине нестали. А пре само неколико година били су ту.
Крда дивљих коња која су годинама била заштитини знак Власине, више не постоје јер су грла страдала због зиме и оних који су их крали због препродаје. Данас их је остало само неколико и они су у власништву мештана Божице.
Прошлих зима угрожени су били и дивљи коњи на Столовима, али је њима хеликоптером МУП-а допремана храна током дана са великим снегом.
= извор: исти
Нема коментара:
Постави коментар