Ових дана је у штампи нова књига Јована Пејчића (1951, Бошњаце код Лесковца), критичара, историчара књижевности, есејисте, антологичара, професора Српске књижевности двадесетог века на Философском факултету у Нишу. Аутора десетак књига, седам антологија, и приређивача читавог низа књига српских писаца.
Нова Пејчићева књига има поднаслов Облик и реч критике 3. Ову књигу објављује Едиција БРАНИЧЕВО у Библиотеци AB OVO, као 9.
Књига има 228 стр.; ф.: 13,8 х 21 цм.
Пејчићеву књигу чине 4 круга или целине, плус Додаци: Порекло текстова- Библиографија; О књизи; Облик и реч критке (1); Књижевни свет - критичка свест, Облик и реч критике 2; напомене о писцу и преглед имена.
У првом кругу Пејчић пише о критици и одговорности, о Николи Милошевићу, Радомиру Константиновићу, Исидори Секулић, Драгиши Витошевићу, Владети Јеротићу.
У другом кругу Пејчић пише о Драгану Алексићу, М.Ј. Вишњићу, Д. Димићу (Т. Манојловићу), о поетици афоризама, драми у Нишу, македонској књижевности у београдском часопису Дело.
У трећем кругу о: С. Х. Танчићу, С. Нешићу, И. Лаловићу, Р. Љушићу, К. Лозанићу и Б. Рајчевићу.
У кругу четвртом о: Д. Јевтићу, Т. Нешићу, С. Војновићу, Ж. Малешевићу и другима.
Сам Пејчић о својој књизи вели:
Као што је први текст у Књижевном свету - критичкој свести (2004) био веза с Обликом и речи критике (1994), тако се овде други и трећи рад отварају према хоризонту исте прве књиге, док почетни још једанпут утврђују стари основ.
С мога становишта, оквири - две наредне целине - пружају једно од могућих, могуће критич(арс)ко кретање међу одређеним делима и писцима, темама такође, који су ми у извесном часу, дугом три деценије (с тим што је и у овој прилици реч о прикупљању и бирању), заустављали мисао на њеном путу ка самој себи - као и пре по тачкама на којима је, с мање или више оправдања, трагала за видовима стварања, чином уметности, ставом људскости.
Прагом именујем суочавања друге врсте: сусрете с рукописима и одлуку да за њих затражим јавност. доносим, међутим, само оно што је из препорука наштампано на корицама и клапнама објављених дела - о мојим предлозима и сумњама, који се не виде, све знају аутори и издавачи.
Најстарији текст унет у књигу објавио сам 1976. године - најновији, ѕавршен септембра 2007, досад није штампан...
Итд... Књига је пред самим изласком. Може се поручити од Едиције БРАНИЧЕВО.
Украдена историја: Без тапија нема ни Србије
-
Украдена историја: Без тапија нема ни Србије Широм света расуто на хиљаде
српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената (2).
Уочи Мак...
Пре 8 година
Нема коментара:
Постави коментар