СТРАДАЊЕ СРБА
ПЕТА целина изложбе посвећена је страдању Срба у БиХ после Сарајевског атентата. О томе сведоче многобројна изложена документа, слике интернираних у логоре у Мелерсдорфу, Туроњу, Кечкемету, Нежидеру...
- Најзлогласније аустроугарске казнене установе били су концентрациони логори за Србе из БиХ - каже Бојан Стојнић. - Уведена је и „институција талаца“ у БиХ, па се угледни људи као таоци постављају на локомотиве војних возова, мостове, уз тунеле и значајне зграде.


ТРИ ДРЖАВЕ, ТРИ ПОРУКЕ
МЕЂУ фотографијама које ће посетиоцима дати много повода за размишљање, јесу и оне три које приказују како је изгледала спомен-плоча на месту одакле је Принцип пуцао - прича Стојнић. - Оне из Краљевине СХС и Титове Југославије биле су написане ћирилицом. На првој је писало: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видовдан 15/28. јуна 1914.“.
Ову спомен-плочу, скинули су Немци и поклонили је Хитлеру за рођендан 22. априла 1941. године. На спомен-плочи из доба СФРЈ писало је: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.
Данас на спомен-плочи, латиницом пише: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију“. Дакле, три државе, три спомен-плоче.